Srbe sačuvao za svetsku istoriju

OBNOVLjENA srpska vojska sastoji se od najhrabrijih, najsolidnijih vojnika, onih koji su preživeli katastrofu povlačenja i preležali razne bolesti. Svi znaju da će ići da osvoje izgubljenu otadžbinu, i zbog toga imaju najviši moral. Prema mome mišljenju, srpska vojska će biti biser i istočne vojske.

Ovim rečima je francuski general Pijaron de Mondezir uspeo da ubedi predsednika Francuske Poenkarea da ne odustaje od srpske vojske posle njenih velikih stradanja za vreme povlačenja preko Albanije. O tim teškim mesecima u 1915. i 1916, general De Mondezir je ostavio dragoceno svedočanstvo, knjigu "Albanska golgota", čije je reprint izdanje upravo objavila "Čigoja". Ne samo zbog ovog dela, već i zaboravljene dragocene misije ovog plemenitog vojnika, Udruženje književnika Srbije i izdavač "Čigoja" predložili su da deo Ulice Tadeuša Košćuška ponese njegovo ime.

Potomak velike i izuzetno ugledne francuske porodice sa dugim rodoslovom, De Mondezir je bio u desetinama vojnih, često i tajnih misija širom sveta, a najduža mu je bila 1912. i 1913. na Balkanu. Sa srpskom vojskom, u oba balkanska rata, prešao je put od Beograda do Soluna, od Soluna do Jedrena, od Jedrena do Skadra...

Pročitajte još: Mondezir dobija ulicu u Beogradu?

- Prizori koje je general De Mondezir video u kampovima srpske vojske, naročito na ostrvima Vido i Lazaret, bili su, kako je svedočio u izveštajima i memoarima, vrlo potresni, ali je uprkos tome video i smisao i svrhu misije koja mu je poverena - kaže književnik Milovan Vitezović, predsednik UKS. - Za srpsku vojsku i uopšte za Srbiju, značaj njegove misije je nesaglediv. Pomoć je stigla iscrpljenoj i gladnoj vojsci koja se u decembru 1915. našla na obali Jadranskog mora, ne na korak od spasenja, kako su joj saveznici obećali, već na rubu egzistencije. Neustrašivi pobednici bili su sada njihove senke, bledi prikazi koji su umirali "u bolesti i bez bolesti od tuge". Vešt i energičan vojnik, De Mondezir je uočio sve propuste u sistemu koji su stvorili saveznici, uspeo da otkloni sve nedostatke i da sprovede proces evakuacije i reorganizacije srpske vojske.

Posle oporavka, srpska vojska je postala i najvažnija karika istočne armije, koja je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, odigrala ključnu ulogu u porazu centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Ova činjenica je u posleratnoj Evropi brzo zaboravljena, pa su, ističe Vitezović, nepravedno zaboravljene sve zasluge i istočne armije, koja je tretirana kao "siromašni rođak" silnih vojski koje su se borile na Zapadnom frontu. Posleratna Francuska nije objavila ni tačne podatke o broju poginulih i ranjenih tokom trogodišnje ratne kampanje na Balkanu.

Srbija, odnosno nova država Kraljevina SHS, nije mogla da zaboravi na generala koji se već 1919. povukao iz aktivne službe. Ostao je, međutim, rado viđen gost u Beogradu, gde su ga ratni drugovi dočekivali uz počasti. Poslednji put boravio je u Srbiji 11. novembra 1930, na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Tom prilikom mu je kralj Aleksandar, pored ranije dodeljenog Ordena belog orla i Komandirskog krsta Karađorđeve zvezde, uručio novoustanovljeni Orden jugoslovenske krune. General De Mondezir je umro 1943. u gradiću Servije u Gornjoj Savoji, da bi zatim i on bio zaboravljen.

- Savezničku savest oličavao je general De Mondezir, koji je sve učinio da Srbi, narod antičkih nazora, ne ode u nestale narode i da ih sačuva za svetsku istoriju. Kako je to učinio, svedoči njegova dirljiva knjiga, koju treba čitati i prečitavati. Stradanje Srba kroz Albaniju nazvano je golgotom. A prvi koji je srpski put krvi nazvao Albanskom golgotom, bio je general De Mondezir. Iz svedočanstva njegove knjige vidi se kako su Srbi do Krfa bili stradalnici, da bi od Krfa postali miljenici i istorije i saveznika - zaključio je Vitezović.

Milovan Vitezović - Foto M. Anđela

SUSRET SA KRALjOM PETROM

GENERAL Pijaron de Mondezir je na pravi način shvatio gorku misao kralja Petra Prvog Karađorđevića: "...ako uopšte bude Srba...", i učinio sve da se ova realna kraljeva slutnja ne ostvari. Francuski general sreo je kralja Petra 22. decembra 1915. u Valoni, kada mu je predao pismo francuskog predsednika Poenkarea i Ratni krst kojim ga je odlikovao. U dnevniku je zapisao da je kralja zatekao u teškom duševnom stanju, duboko ožalošćenog zbog stanja svoje vojske i naroda. Susret je na De Mondezira ostavio dubok utisak, pa je po povratku tražio od italijanskih vlasti da kralju Petru dopuste odlazak na lečenje.

POMAGAO DECI I REGRUTIMA

KNjIGA "Albanska golgota" objavljena je na francuskom 1917, a kasnije će biti glavni deo generalovih memoara. Ono čega, međutim, nema u ovom delu, jeste generalova zasluga, mimo same vojne misije, za slanje više od 4.000 izbegle srpske dece na školovanje u Francusku i 1.000 srpskih regruta na studije u Sorboni.