POGLED ISKOSA: Sakralizacija predmeta

U (post)moderno doba skoro da se potpuno zaboravila jedna stara vrsta umetnosti. Filigran, rad sa kuglicama i pločicama srebra i zlata, postoji od antike. Korišćen je, ne samo za nakit, na Dalekom istoku, u Vizantiji, a na Zapadu posebno u vreme romanike. Zaboravljenu umetnost neočekivano je na scenu vratio jedan znalac iz Kraljeva, koji prvenstveno radi za Pravoslavnu crkvu. Zapanjuje već i letimičan pregled predmeta koje Goran Ristović izrađuje u ateljeu "Filigran Pokimica". Njegov opus obuhvata srebrne i srebrom okovane kivote (kovčežiće) za mošti svetaca, čirake (svećnjake), crkvene sasude - među kojima se ističu putiri, kandila, kadionice, prestoni, naprsni, nadgrudni i ručni krstovi, okove ikona i jevanđelja, panagije, žezla, štapove, medaljone, medalje, crkveno ordenje, nakit (broševe, prstenje, narukvice, naušnice, dugmad za košulje i priveske), a bavi se i restauracijom. Ristović je potpuno obnovio stari vid umetnosti, koji je kod nas još sedamdesetih godina prošlog veka pao u zaborav. U radu sa plemenitim metalima koristi prirodne oblike - cvetove, spirale, vitice, ružice, krugove, listove i plodove, naglašavajući pojedinosti, dopuštajući uvek da materijal ide svojim prirodnim smerom, onako kako se sam od sebe savija. Razvio je vanredan osećaj za detalj uklopljen u celinu, zasnivajući svoje stvaralaštvo na antičkoj, klasičnoj i tradicionalnoj estetici i simbolici.

Pročitajte još - POGLED ISKOSA: Slikati prirodom

Njegovi elegantni i skupoceni objekti, u kojima do izraza dolazi osećaj za meru, podsećaju na slavne proizvode prizrenskih majstora. Finoća materijala i izrade, prirodnost organske lepote, drugačiji su od današnje tehnološko-utopijske estetike ružnog. Stvara u vremenu kada se zaboravilo na ukras, ornament, ljupkost i kićenje, kao elemente osećajnosti i ljudskosti. Svoj atelje Pokimica je nazvao po starom porodičnom prezimenu. Posežući u starinu, predmetima daje svečano, liturgijsko, crkveno i darodavno obeležje. Među više hiljada predmeta koje je uradio, ne postoje dva ista, a veliku pažnju pridaje i detaljima, koji se spolja ne vide i koje iznenađeni sveštenici uoče tek posle pažljivijeg razgledanja. Nikada se ne ponavljajući, samo sledi prirodnu logiku forme i materijala u naizgled krhkim ali čvrstim objektima čipkaste pojavnosti. Metalni svet, potpomognut značajem i simbolikom dragog kamenja, uzdigao je do sakralnog i euharistijskog, lepotom ga čisteći od grešnog.

Nasuprot proglasa "Ornament je zločin" Adolfa Losa, koji je kao program modernizma rušio celokupno zdanje istorije stilova, Ristović uzdiže ornament. Kako je Ričard Glejzir dokazao u knjizi "Priručnik o ornamentu", celokupna istorija umetnosti ne može se razumeti bez ornamenta. Tek je u dvadesetom veku došlo do osiromašenja i potpunog odbacivanja tog vekovnog bogatstva. Goran Ristović je, svestan opasnosti od pojednostavljenog dizajna, izvorno obnovio stara znanja.