Kako se gradi sloboda?

TEMA ovogodišnjeg Praškog kvadrijenala, najznačajnije svetske manifestacije posvećene scenskom dizajnu i scenskom prostoru, biće pitanje odnosa slobode i njenih granica. Na nju će svoje odgovore, od 6. do 16. juna, u čuvenoj izložbenoj hali Vistavište, dati i srpska nacionalna postavka pod nazivom "Radovi na sceni", ali i studentski projekat "Ravnoteža".

Obema izložbama na smotri na kojoj naši umetnici učestvuju od osnivanja 1967. godine, u fokusu je pojam - "samo(iz)gradnja", potekao iz specifičnog ideološkog, društvenog, političkog, ekonomskog i kulturnog konteksta socijalističkog društva druge polovine 20. veka.

- Tako postavljeno društvo videlo je sopstveni razvoj kroz razvoj pojedinca, njegovo obrazovanje, vaspitanje, unapređenje uslova života i rada - piše između ostalog u programskom tekstu koji prati nastup na Kvadrijenalu. - Danas živimo u radikalno drugačijem kontekstu, u okruženju u kome nije sasvim jasno šta društvo jeste, niti šta je njegova uloga, pa ne možemo da govorimo ni o tome šta je institucija društva.

Kustosi nacionalne postavke - Maja Mirković (kostimograf), Siniša Ilić (vizuelni umetnik) i Bojan Đorđev (pozorišni reditelj), koncipirali su postavku kroz dve ravnopravne selekcije. Za jednu su dela priložili umetnici po pozivu, među kojima su glumac Milutin Dapčević, istoričarka umetnosti Mirjana Dragosavljević, vizuelna umetnica Dušica Dražić, kostimograf i scenograf Selena Orb, kompozitor Vladimir Pejković, grafički dizajner Katarina Popović, scenograf Igor Vasiljev, scenograf i dramski pisac Tanja Šljivar.

Drugu čine radovi birani na konkursu. Reč je o pregledu produkcije u periodu 2015-2019, koji pruža uvid u tekuće prakse scenskog dizajna.

Pročitajte još - Trijumf "Kazimira i Karoline"

Svi oni biće "ugrađeni" u "Radove na sceni", kako u objekat - kocku koja se gradi i razgrađuje, tako i kroz performanse koji će se tu odvijati. Gradnju socijalističkog društva, kako je, predstavljajući projekat novinarima, istakao Bojan Đorđev, pratiće po dekadama: četrdesete godine prošlog veka - kroz izgradnju domova kulture, pedesete - razvoj modernizma, šezdesete - počeci velikih međunarodnih festivala, među kojima je i Bitef...

Jedan od izabranih studentskih radova

- Na neki način biće to omaž paviljonu Jugoslavije koji je za EXPO u Briselu izgradio arhitekta Vijencislav Rihter, odnosno posveta modernizmu - rekao je Đorđev, i otkrio neke detalje performansa koji će glumac Milutin Dapčević izvoditi prva tri dana. - Činiće ga tri autorska songa, ali i pet autentičnih pesama iz tog vremena, od "Pesme radu" ("Drugarska se pesma ori, pesma koja slavi rad...") do špice "Boljeg života".

U postavci će biti korišćeni i mnogobrojni radovi domaćih umetnika iz dokumentacije, a istraživači na projektu bile su Aleksandra Tatić i Jelena Veljković. Organizatori nastupa u Pragu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, jesu Muzej primenjene umetnosti iz Beograda i Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Komesari nastupa su Ljiljana Miletić Abramović, direktor MPU, i novosadski profesor Tatjana Dadić Dinulović.

Projekat nastao iz studentske radionice

KLACKALICA I SKRIVENE KUTIJE

TOKOM višemesečnog kreativnog procesa u kome su studenti sa kustoskim timom istraživali temu konstruisanja zajednice i društva kroz građenje pojedinca, nastao je rad "Ravnoteža" - igralište dimenzija pet puta pet metara, sa klackalicom na sredini. Ali svaki od dvanaestoro studenata sa različitih fakulteta u Srbiji, izabranih putem javnog konkursa, u tom prostoru ima svoju "skrivenu kutiju", sa ličnom pričom.