POZORIŠNA KRITIKA: Ko to tamo kvari priču?

SPOJLER, je, po "Vikipediji", opis zapleta, ili raspleta radnje, čije prerano otkrivanje kvari dramski doživljaj. Marija Ognjeva, predstavnica "mlade ruske drame" (1988) ovaj je pojam (zlo)upotrbila na jedini ispravan način - da označi brzinu kojom internet raskrinkava tajne, koje mogu da dovedu do tragedije, ali i da banalizuju dragocenost života kao unikatnog fenomena.

Ognjeva je "Spojlere" konstruisala uz pomoć sopstvene prepiske na internetu, o najintimnijim događajima. Uvodeći alter ego, ona je stvorila mogućnost dijaloga u samoj sebi, između nekoliko "opcija", koje poseduje svaki, ne samo shizofreni karakter.

Pritom, sama radnja, koja se "ofira" kroz SMS prepisku i imejl poruke nije ni ekskluzivna, ni zanimljiva za širu javnost. Ono što od "Spojlera" čini ključnu predstavu ne samo "milenijalaca", nego i cele planete u trećem milenijumu je nenapisano, a doživljeno između pojedinaca generacije, koja je svoj život žrtvovala medijima, a da joj niko za to nije tražio dozvolu. Živeti pred nečijim očima je preteški doživljaj, koji je još Orvel opisao u romanu "1984", uvodeći "Velikog brata", pred čijim pogledom nema intime. Mlada Marija Ognjeva je, u "Spojlerima", proširila ovaj pojam na virtuelni život "u mreži", u kojoj je svaki nesporazum mogućan, a sporazum isključen. Suviše je učesnika za dogovor.

Isidora Goncić je u "Spojlerima" pokazala mladu srpsku glumačku generaciju, umreženu u smrtonosnu igru, iz koje ima izlaza, a tragično je to što je i on virtuelan. Nema više Šekspirovog povika "Reči, reči...", koji označava praznoslovlje. Nema više ni ljudi, ostala je samo virtuelna komunikacija, koja samo oponaša živost, dok su mladi ljudi još uvek živi i funkcionalni. Ko će koga da "lajkuje", "šeruje", obriše, to je ostavljeno na volju svakom učesniku u ovoj godoovskoj igri, koja ne čeka smisao, jer je on davno izgubljen, još u prošlom milenijumu. Sad ostaje samo etar, ravnodušan, hladan, neumoljivo pravedan, jer nema dušu. Nije potrebno ni ustati, ni obući se, sve je tu - ljudi se sastaju, rastaju, putuje se hiljade kilometara uzalud, jer neko nema čestitosti da kaže da neće biti tamo, svim događajima komanduje viši mozak - komunikacija, kao stoglava hidra. Depresija, usamljenost, neostvarenost, bemisao, samo su putokazi ovog dramskog spojlera.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Izneverena očekivanja

U dragocenom, precizom prevodu Novice Antića, u predstavi igraju Ivana Adžić, Željko Maksimović, Sofija Mijatović, Katarina Dimitrijević, Milica Stefanović, Nikola Malbaša, kao u nekom "dans makabru" svog postojanja u realnosti, izvrsni, zaista, nesvesni da su "Spojleri" za njih ono što je bila "Kosa" za "decu cveća", odloženi nekrolog... Lena Bogdanović je ovu predstavu učinila još ozbiljnijom, dajući joj dimenziju bezvremenosti novog svetskog "onlajn" poretka.