POZORIŠNA KRITIKA: Seksualne frustracije

POGREŠNO se, valjda, veruje da Večernja scena pozorišta za decu ima, takođe, neki edukativni značaj, pa se na repertoaru "Buhe" pojavila "Vrteška" Artura Šniclera, Frojdovog savremenika, o seksualnosti u brojnim varijantama. Poznata je istorija zabrana ove komedije, od početka dvadesetog veka, kada je napisana, do 1982, kada je sin autora dozvolio njeno postavljanje na evropske scene.

Ako se to zanemari, ovoj "Vrtešci" se nema mnogo toga zameriti, jer danas, posle "seksualne revolucije", ona ne vređa više nikoga. Na vrtešci su različiti tipovi paćenika za seks i zbog seksa, kojima ne prolazi moda.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Kupi me, prodaj me

Reditelj Darijan Mihajlović je, među odličnim "Buhinim" glumcima (i gostima), odabrao zaista najbolje za uloge u Šniclerovom "svingeraju". Među njima je najupadljiviji Milutin Milošević, kao transvestit (Bludnica), izuzetno tačan u predstavljanju ženskog (?) pola, bez imalo ironije, daleko od svake karikature. Njegova spontanost na sceni je, već u prvoj sceni, u kojoj mu je partner bio Vojnik (odličan Uroš Jovčić), trasirala igru, u kojoj se svaki sledeći par pomučio da odigra, i odbrani, svoje pravo na intimu, ma kakva ona bila. Sobarica (neodoljiva Jelena Trkulja) i Mladi gospodin (Milan Kolak, vrlo prijatno iznenađenje), Mlada supruga (markantna Lena Bogdanović) i Muž (studiozni Goran Šušljik), Slatka mala (Teodora Ristovski) i Pesnik (Miloš Vlalukin), Glumica (Katarina Gojković) i Grof (Dejan Lutkić) vrteli su se, kako mora, na vrtešci "niskih strasti", izazivajući grohotan smeh u publici svojom virtuoznošću i vrlo savremenim sredstvima, da seks odigraju u "Buhi"... Inače bismo dobili "Plavu sobu" Dejvida Hera! Scenografija, rotacija sa ležajevima Vesne Popović je bila logična, a kostim Lane Cvijanović izvrstan.

Darijan Mihajlović, oprobani majstor vodvilja (na istom repertoaru je i njegov "Florentinski šešir"), nije prešao granicu dobrog ukusa ni u preteranoj komici, ni u izvrgavanju ruglu tuđih mana. Predstava je bila malo duža nego što je zgodno za ovakav sadržaj, i u ritmu je povremeno padala (što je u ovom naslovu nedopustivo), naročito u sceni Mlade supruge i Muža, koja, logično, nije imala onu primesu "perverzije", očekivanu u ovakvoj komičnoj igri. "Vrteška" je predstava koja pleni, i temom, i majstorstvom.