Roberto Ćuli: Veliki sam duhovni lopov

JUBILARNI, osamdeset peti rođendan, slavni nemački reditelj italijanskog porekla Roberto Ćuli sinoć je proslavio u Beogradu: stigao je u Bitef teatar, povodom tri decenije postojanja ove pozorišne kuće i isto toliko godina od kada je njegova predstava "Kaspar" postala apsolutni pobednik 23. izdanja istoimenog festivala. Bio je to povod i da promoviše leksikon "Moj abecedarijum pozorišta" (u podnaslovu "Pravila, umetnost, magija - arheološki leksikon scenskih pojmova"), za koji kaže da je bukvar posvećen deci, iz kojeg treba da uče o teatru...

Gost Bitef festivala bio je čak šest puta, a na poziv Mire Trailović i Jovana Ćirilova u Ateljeu 212 režirao je "Dekameron 81", posle kojeg je sa našom Gordanom Kosanović i dramaturgom Helmutom Šeferom osnovao čuveni Teatar na Ruru u Milhajmu, koji slovi za jedno od najznačajnijih nemačkih pozorišta. O njegovim produkcijama kažu da se kreću "između poezije, klovnova i društvene kritike", a on sam u razgovoru sa beogradskim novinarima ističe da su mu tih osamdesetih, susreti s jugoslovenskim intelektualcima dali snagu i bili od velikog značaja za estetiku sopstvenog pozorišta...

Veruje da su u savremenom teatru izostale velike promene, kao i da dokumentarno pozorište nije za scenu ("možda za TV"), jer "brod sa hiljadama izbeglica ne može da se dopremi na pozornicu". Pozorište je za njega najstarija umetnost sa idejom (ali ne i svesnošću) o smrti, pa nije slučajno što je dobar deo njegovog rediteljskog opusa inspirisan antičkim delima i piscima. Uostalom, Ćuli je prva dva puta posetio Beograd sa Euripidom, odnosno "Kiklopom" i "Alkestidom".

- Euripid mi je, kao veoma moderan pisac, pomogao da priču o Kiklopu iskoristim kao kritiku imperijalističkog sistema. A to je jedan od osnovnih zadataka pozorišta, da proba da promeni svet - kaže na početku razgovora, za "Novosti", poznati reditelj.

U rediteljskom opusu je uz grčke tragičare, često pažnju poklanjao svetskim klasicima (Šekspir, Molijer, Čehov, Kafka), ali i savremenim piscima poput Handkea, Vudija Alena ili Slobodana Šnajdera. Filozof po obrazovanju, Ćuli nudi svoj pogled na svet i teatar, pa i scenski izraz:

PROČITAJTE I: ĆULI U BEOGRADU: Čuveni umetnik gost Bitef teatra

- Ja sam veliki duhovni lopov, "krao" sam iz filozofije. Iz nje je proistekao i moj način razmišljanja. Sokrat je bio, apsolutno, najveći majstor među filozofima. Ukazuje nam da ćemo, u sebi samima, uvek naći jednog stranca. Ako ne možemo da ga pronađemo, moramo ga izmisliti! Jer, svako od nas mora imati pogled na sopstvenu "unutrašnjost", treba sebe stalno kritikovati. To je, uostalom, jedini put pronalaženja sebe ili onog što bismo želeli da budemo.

Roberto Ćuli,Foto P. Milošević

Ćuli rado ističe da je za njega Bitef među najznačajnijim festivalima Starog kontinenta sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koji je imao veliki uticaj za nastanak Teatra na Ruru. A, na pitanje, kakav je pečat nekadašnji jugoslovenski kulturni prostor ostavio na evropsko pozorišno stvaralaštvo, uprkos činjenici da su njegove zemlje danas uglavnom pred vratima Evrope, Ćuli odgovara:

- U pitanju je jedan paradoks i jedna apsurdna priča... Veoma je čudno, gotovo neverovatno, da se na bazi nacionalnih uticaja Jugoslavija našla na putu raspada. Evropa je, nažalost, donela jedan rat koji je sve uništio. I, na kraju, na tim ruševinama plaćena je cena neverovatne tragedije, žalosti i patnje jugoslovenskih naroda. Nadam se da postoji šansa da se ponovo nađu u Evropi. Kao nekada, svi zajedno.

U ULOZI OSVALDA

- I dalje sam reditelj u pozorištu, ali ću se uskoro pojaviti kao glumac u predstavi moje žene: dodelila mi je ulogu Osvalda u Ibzenovim "Duhovima" - otkrio je novinarima Roberto Ćuli, poverivši da je mnogo mrtvih među njegovim prijateljima i da je njegovih osamdeset pet godina "veliki životni poklon".

Roberto Ćuli,Foto P. Milošević

UVAŽEN

ZA politički i interkulturalni doprinos Ćuli je nagrađen, između ostalog, Poljskim ordenom za kulturu, Krstom za zasluge SR Nemačke, Specijalnom nagradom za pozorišnu umetnost i doprinos razumevanju između kultura u Teheranu i nagradom Fondacije "Hirošima" u Stokholmu.

ČETIRI AUTORA

ZA produkciju pozorišta potrebna su četiri autora, a prvi autor je autor teksta. Drugi autor je reditelj i njegovo umetničko osoblje. Treći autor je glumac kao glumac. Četvrti autor je gledalac. On odlučuje šta vidi. Njegov izbor zavisi od mnogih faktora. Jedno izvođenje proizvodi onoliko predstava koliko ima publike. Publika nije homogena. Pozorište diže publiku. Ovo je jedna od njegovih osnovnih dužnosti - navodi Ćuli u "Abecedarijumu".