Moj junak je dečji Hamlet

U REKAPITULACIJI upravo završenog Festa, među važnijim gostima svakako se izdvaja nemačka glumica, rediteljka i scenaristkinja Angela Šanelek, koja je na naš 47. “festival festivala” stigla kao jedan od favorita - sa filmom “Bio sam kod kuće, ali..., za koji je nagrađena Srebrnim medvedom za najbolju režiju na ovogodišnjem Berlinalu.

Njeno ostvarenje bilo je nominovano i za Zlatnog medveda za najbolji film, a ovaj veliki uspeh za nas je značajan zbog toga što je drama “Bio sam kod kuće, ali...” snimljena u koprodukciji sa Srbijom, uz učešće naših filmskih stvaralaca. Direktor fotografije je naš mladi snimatelj Ivan Marković, koji je na Festu osvojio Specijalnu nagradu žirija.

- Drago mi je što sam u Beogradu, na Festu, a posebno me raduju aplauzi koje smo dobili, i naravno, priznanje Ivanu Markoviću. Od njega je i potekla ideja da se projekat “Bio sam kod kuće, ali...” realizuje kao koprodukcija sa Srbijom - izjavila je na početku razgovora za “Novosti” jedna od ključnih predstavnica berlinske škole novog nemačkog filma.

Njena drama o 13-godišnjem dečaku, koji posle smrti oca nestaje bez traga i pojavljuje se posle nedelju dana, a niko ne zna gde je bio i šta ga ja navelo da ode, duboko je dirnula naše gledaoce. Na pitanje kakvu je porodicu u svojoj priči, zapravo, želela da predstavi - tužnu, nepotpunu, porodicu u kandžama današnjeg društva, ona ističe da je porodica koju vidimo poput mnogih drugih.

Pročitajte još - Nagrada "Zlatni medved" za film "Sinonimi"

- Tužna porodica, srećna porodica, to generalno gledano ne postoji. Mislim da je konstrukcija porodice komplikovanija nego što bi se o tome moglo govoriti u kratkom razgovoru. Ali, tu svakako postoji i nešto od onog Tolstojevog - “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”. U mom filmu dečak nastupa u školskoj predstavi “Hamlet”, jer sam od samog početka zamislila kako on glumi u školi. Za Šekspira nije bio specijalni povod, osim što sam prevodila njegove brojne komade.

“Bio sam kod kuće, ali...”, FEST

Šanelekova ističe i da je tačno zamislila kako izgleda i kakav treba da bude dečak koji će igrati glavnog junaka, da je potraga za njim trajala dugo, i da ga je na kraju pronašla na ulici, a ne preko agencije za mlade talente. Slučajno je naletela na malog Alana Vilijamsa, i bila je sigurna da on može da bude dečji Hamlet.

Govoreći o tome koliko je sudbina Hamleta metaforično vezana i za junaka njenog filma, Angela navodi da je imala mnogo razloga zašto je izabrala baš njega.

- Ima u mom filmu veza sa ovim Šekspirovim junakom, od one lako vidljive, jer i dečak o kome govori film nema oca. Ali, ukoliko bi o tome govorili jednostavno, to bi bilo nezahvalno, zato što su veze malo kompleksnije. Radeći na filmu pitala sam se šta će se desiti ako zamolim decu da kažu Šekspirove reči koje su napisane u ritmu i delom u rimi. Kada smo napravili kasting, tražila sam mališane koja nisu nužno znali šta znači drama. Oni su govorili ono što sam im ja rekla da govore. Odabrali smo učenike koje smo videli u filmu, od više od stotinu dece, koja su umela da govore samo ono što je napisano. To je bila ideja. Mogli smo da pronađemo decu koja će i razumeti sam tekst, ali to znači da taj tekst pravi nešto od njih, a ne oni od teksta.

O prestižnoj nagradi Srebrni medved, ali i o drugim priznanjima, kako ističe, nikada ne razmišlja.

- Film je isti kao što je bio i pre Srebrnog medveda. Možda će ova nagrada malo pomoći u njegovoj bioskopskoj distribuciji, ali sigurno neće doprineti tome da ga publika voli. Film sam nalazi put do srca gledalaca, u tome mu ne mogu pomoći nikakve, pa ni one najveće nagrade - ističe rediteljka, čija su se i prethodna ostvarenja prikazivala u Berlinu, Kanu, Torontu...

NAŠ TIM

NA pitanje kako je došlo do saradnje sa Ivanom Markovićem, Šanelekova kaže da je imala priliku da vidi nekoliko kratkih filmova našeg reditelja Daneta Komljena, koje je radio s njim.

- Bila sam vrlo zaintrigirana Ivanovim radom, pozvala sam ga na razgovor, i odmah smo se dobro razumeli i dogovorili o svemu. A Daneta sam “uposlila” kao glumca, i kao što ste mogli da vidite, odlično se pokazao.