“BOROVO – SUMRAK JEDNOG SVITANJA”: U KCNS promovisana knjiga vukovarskog novinara Slavka Bubala

U prisustvu brojnih Novosađana među kojima je bilo i onih koji imaju korene u Vukovaru i okolini, knjiga je promovisana u Klubu Tribina mladih KCNS a govori o nastanku fabrike „Bata“, njenom razvoju i svim segmentima života u radničkom naselju koje je uporedo s fabrikom 30-ih godina prošlog veka gradio češki industrijalac Tomaš Bata.

Posle Drugog svetskog rata fabrika je ponela ime „Borovo“. Izgrađena u ataru današnjeg Borova, fabrika je zajedno s naseljem do 1941. godine bila u sastavu opštine Borovo, a zatim su je ustaške vlasti dekretom oduzele i pripojile Vukovaru. Tako je nastalo Borovo naselje.

O knjizi su, pored autora, govorili : Srđan Sekulić, direktor vukovarskog SKC-a, Borivoj Čalić, istoričar iz Vukovara i Ivica Žabić, vrstan poznavalac Borova.

Goste iz Vukovara dočekao je direktor KCNS-a Bojan Panaotović. Direktor SKC Vukovar Srđan Sekulić i Panaotović saglasili su se da treba jačati kulturne veze i da Srbima u regionu niko ne može uskratiti pravo i slobodu da intenziviraju saradnju na polju kulture i identitetske politike.

Slavko Bubalo

Delegaciju iz Vukovara, uz direktora Panaotovića, dočekali su i saradnici i predavači u KCNS-u, dr Boris Stojkovski, msr Ognjen Karanović i msr Srđan Graovac.

Na početku promocije, direktor SKC u Vukovaru Srđan Sekulić naglasio je da je knjiga objavljena u ediciji SKC iz Vukovara i dodao da je Bubalo u Borovu Selu završio osnovnu školu,srednju u Borovu naselju,a zatim se zaposlio u Fabrici „Borovo“.

PROČITAJTE JOŠ: "NOVOSTI" SA SUNARODNICIMA U VUKOVARU: Srbe krive za sve, strahom ih teraju u beg

On je u nastavku otkrio da je građu za ovu knjigu, Bubalo nalazio u starim brojevima novina „Borovo“, letopisu borovskog paroha Bogdana Dejanovića i tekstove u beogradskoj štampi tog vremena.Beležeći sećanja svedoka, Bubalo je došao do brojnih podataka o „fenomenu“ Borova koje je već u prvih deset godina postalo moderno industrijsko naselje i uzor mnogima.

Istoričar iz Vukovara Borivoj Čalić kazao je da u ovoj knjizi nema patetike,niti povišenih emocija. Prisutna je velika doza simpatije i neizbežna nota gorke sete jer autor je ovu priču ispisao i kao vlastiti pogled u prošlost.

- Ova knjiga je svojevrsna čitanka o Borovu Naselju,o njegovim ljudima, o prošlosti i , u krajnjoj liniji,o jednom fenomenu :nekoliko skromnih proizvodnih pogona započelo je život 1931. godine na ledini borovskog atara,a vremenom je ta fabrika presudno uticala na razvoj Vukovara i čitave njegove okoline, pretvorivši je u raj na zemlji - rekao je Čalić.

Bubalova knjiga, po viđenju Ivice Žabića, ne sadrži patetiku ali obiluje nostalgijom koja izvire iz stranica jer reč je o ljudima koji su gradili fabriku i u njoj radili, a koji nestaju u sumraku jednog svitanja.

Autor Slavko Bubalo izrazio je zadovoljstvo jer se njegova knjiga u sklopu saradnje novosadskog i vukovarskog kulturnog centra promoviše u Novom Sadu.

- Neko bi rekao da život u provinciji ne zanima nikoga, a provincija,zapravo, ne postoji.Postoji samo provincijalni duh.Ljudi koji su gradili Borovo bili su širokih shvatanja – rekao je Bubalo i podsetio na podatak da je fabrika „Bata“ izrasla u Jugoslovenski kombinat gume i obuće koji je na vrhuncu svoje moći zapošljavao 22.000 radnika.Danas u borovskom pogonu radi svega oko 600 ljudi - kazao je Bubalo.

TARZAN U BOROVSKOM RITU

BUBALO u svojoj knjizi piše i o Sokolskom pokretu, borovskom aerodromu, prvoj ženi ratnom pilotu na Balkanu Mariji Draženović, uspešnom bokseru Tikanu Pavloviću, Radničkom domu kao mestu društvenih događaja, kupalištu na Dunavu, snimanju filma o Tarzanu u borovskom ritu, proslavi Đurđevdana, osnivanju novina „Borovo“ prvog fabričkog lista u Jugoslaviji, borovskom bioskopu i korzou.