ALEKSANDAR ĆUKOVIĆ: Granice nas ne mogu sputati

ZABLISTAO je podno Lovćena svojim stvaralaštvom Aleksandar Ćuković, jedan od najdarovitih pisaca srpskog jezičkog govornog područja. Prošle godine od Udruženja književnika Crne Gore stigla je nagrada za najbolju knjigu proze, ali i na Podgorica art festivalu za najbolju kratku priču. Priznanja su samo "overila" ono što je čitalačka publika čekala. Ćuković za "Novosti" govori upravo o kratkoj priči, apsurdu u književnosti, stvaralaštvu, planovima...

- Od trenutka kada sam se zarazio formom kratke priče, više mi nije bilo moguće ustanoviti kada sam čitalac, a kada pisac, niti kada pišem priču, a kada ona u stvari, ispisuje mene. Prosto, kada dobijete "šamar", a ne možete da ga vratite, jedino što vam preostaje jeste da se bavite bridenjem obraza. Kratka priča je upravo to nešto što staje između šamara i bridenja. Ona vam neće dozvoliti da se poigrate njome ukoliko vas prethodno nije uspela izvrnuti na postavu - kaže Ćuković.

Pročitajte još: IZBACILI SRPSKE PISCE IZ ČITANKI: Ko su književnici o kojima uče crnogorski đaci

Knjiga "Kad skidaju krila" nagrađena je od strane UKCG, a kritika ističe da je reč o "apsurdima života u nekoliko redaka". Da li je moguće otarasiti se apsurda?

- Apsurd je jedini mogući odgovor na svako pitanje. Čovek koji bi želeo skočiti ili potrčati suoči se sa njim pre ili kasnije. Razumeti apsurd ne znači klonuti. Apsurd je pobuna, revolt, diverzija, ali i kočić poboden kroz kaput onih koji žele otrčati negde ili jednostvavno skočiti u mestu.

Šta bi to konkretno značilo kada je u pitanju književna forma kojom se bavite?

- Pa, verovatno ostaviti kaput prikovan kočićem za zemlju. Možda i svu odeću. I tako trčati ili skakati, uvek imajući na umu razlog te golotinje.

Da li vam je skučeno u Crnoj Gori?

- Skučenost je stvar duha. Teško da su granice i geografija ikada mogle sputati pisce... Čak ni tiraži! Danas su, dodatno, internet i opšta mobilnost učinili svoje. Pisci su se skroz predali maloj grupi zaverenika kojoj duguju sve u paralelnom svetu koji se zove čitanje. Ili bi, makar, tako nekako trebalo biti. Ali, ako pogledate stvarnost, ispada da se truli kapitalizam svakodnevno i revnosno stara da se protiv pisca urote i čitaoci i knjige.

Koliko se podele u društvu odslikavaju na pisanu reč i same autore?

- Naša balkanska društva uvek su u nekim tranzicijama, reformama, a jedino šta ne izlazi iz mode jesu podele, tako da sadašnji trenutak, makar što se toga tiče, i nije posve nov. Koliko je sve to peripetija u svakodnevici običnog čoveka, toliko je plodno tlo za stvaraoce svih profila. Prvenstveno mislim na pesnike i režisere.

"PISAC U KUPATILU"

KADA se pomene kratka priča, Aleksandar Ćuković kaže da mu odmah na pamet padnu imena - Herms, Bredberi, Čehov, Borhes... a od domaćih - Srđan Tešin, David Albahari, Lidija Dejvis, Momo Kapor. Na pitanje "Novosti" o daljim planovima i o tome na čemu trenutno radi, Ćuković otkriva da su u toku pripreme za objavljivanje njegove nove zbrike kratkih priča "Pisac u kupatilu".