FILMSKA KRITIKA: Na čijoj je strani istorija?

Publika Sava centra pozdravila je film “Zelena knjiga”, možda i odveć razdragano, pokazujući time svoj ukus i sklonosti, svakako zadovoljna što je mogla da vidi novopečenog trostrukog oskarovca svega nekoliko dana posle holivudske fešte. Smejala se često pogrešno i na silu i aplaudirala na opšta mesta da svakom pokaže svoju dobrodošlicu. Ipak, mora se reći da je “Zelena knjiga” solidan film, sasvim pristojno napisan i režiran, holivudski upakovan i odlično odigran: njegovi junaci Mortensen i Maheršala Ali (Oskar za epizodu), vodili su kroz živopisnu avanturu po američkom Jugu sigurno, opušteno i šarmantno. Prvoklasna firmirana roba. Nije u tome problem. Problem je što je sve toliko dobro spakovano da počinje da žulja još od samog početka.

Dva američka pola ranih šezdesetih, tokom “srećne vladavine” klana Kenedi, približavaju se u dobro skrojenoj dramaturgiji (Oskari za scenario) i svojski rade na stvaranju poruke današnjeg neoliberalnog Holivuda da je brat mio koje god boje bio (naročito ako je još i gej). To prosto bode oči svuda gde je pogodno da se zakuva, zasoli i zabiberi obrtima u radnji i dijalogu, dobro sračunatim na efekat. Kao što smo mogli videti i čuti u Sava centru ovi efekti ne ostaju bez odgovora i slažu se u dobro programiranu liniju, koja raste ka prazničnom hepiendu, što “Zelenoj knjizi” obećava n-ti broj božićnih promocija po svetskim muktipleksima dok je sveta i veka. Nema nijedne “političke korektnosti” koja nije brižljivo uvijena u ovaj celofan. Toliko o estetici ove robne marke. Film ima, međutim, još jednu sasvim vanfilmsku, potuljenu, političku liniju, koja se ne može izbeći ni u jednom razgovoru na ovu temu.

Pročitajte još - 91. OSKAR U DUHU POLITIČKE KOREKTNOSTI: Najbolji film "Zelena knjiga", tri statue Alfonu Kuaronu

Zelena knjiga” funkcioniše kao tajno oružje holivudske “duboke države” u Trampovoj predizbornoj godini, a Oskari i navijačka atmosfera oko njih direktno osporavaju aktuelne napore izabranog američkog predsednika. Da je tome tako svedoči i otvoreni napad Spajka Lija (takođe jednog od ovogodišnjih oskarovaca) na Trampa, čime je otkrio samu srž političkih namera elite sa Beverli hilsa, kada je sa rostre “Dolbi teatra” pozvao na “mobilizaciju birača pred predstojeće izbore 2020. godine”! U celoj istoriji Holivuda nema ovakvog presedana. Da se filmska industrija na tako prostački način meša u izbore nije viđeno nikada (ne znam hoće li se i time pozabaviti ustavni pravnici sa Kapitola) i pokazuje da je vrag odneo šalu. Više od toga, Spajk Li počinje da uživa u igrici sa istorijom, koja izgleda da postaje jako popularna. “Budimo na pravoj strani istorije. Donesite moralni izbor između ljubavi i mržnje!”, dovikuje on odande snagom darovitog demagoga.

Ekselencija Skot obnovio je ovu igru u emotivnom govoru preksinoć, pre projekcije u Sava centru, mašući autentičnim primerkom “zelene knjige” koju je iskopao iz nekog uslužnog arhiva i uzviknuo: “Ovo je film o vremenu kada je moja zemlja bila na pogrešnoj strani istorije”. Aludirajući na svoju nedavnu izjavu, kojom je po ko zna koji put ozlojedio Srbe, Skot se pokazao kao odličan učenik svoje bivše šefice Olbrajt, koja je raspolagala izvesnim brojem rezervisnih mesta u paklu za one žene koje ne budu glasale za Hilari. Raspolažući na isti način večnošću i dodajući dragocenu džebanu Spajku Liju, ambasador je valjda hteo da istakne kako je slobodarska Amerika opet na pravoj strani istorije.

‘Ajde nek bude. Videćemo uskoro.