OD BLAGOSLOVA DO PROKLETSTVA: Erik Gotije u predstavi Poklon

Od trenutka kada dopire njegovo sećanje Erik Gotije je voleo igru i scenu. Strast je ostala nepromenjena, samo su se prilike menjale tokom godina, kao što se menjao i sam život. Ovih dana, umetnički direktor Kompanije "Gauthier Dance" nije samo zadužen za svojih 16 igrača. Obzirom da ima suprugu i troje dece, porodica je na prvom mestu. U ranim četrdesetim, on je odlučio da aktivno odgovori na izmenjenu situaciju, i potraži nove umetničke horizonte. Za njegov poslednji nastup kao igrača, koreografiju potpisuje slavni Icik Galili. Naslov je namerno dvosmislen. Na engleskom reč "gift" znači poklon ili talenat, a na nemačkom: otrov. Tako se predstava kreće između dva ekstrema, od blagoslova do prokletstva.

Nije retkost da jedan ljudski talenat ima tendenciju da ostalima prepreči put... Kada je bio u srednjim dvadesetim godinama, Erikov bend se borio sa paralelnim angažmanom u Štutgart baletu. Sa 30, kada je odjednom dobio šansu da postane direktor kompanije, ponestalo mu je vremena za sopstvene uloge. Samo par godina kasnije kada je prvi put postao otac, učio je balansiranje između porodice i posla. Ta veština je postajala komplikovanija usled rastućeg međunarodnog uspeha trupe "Gauthier Dance".

Pročitajte još - Beogradski festival igre u bojama "Emocija"

Sa komadom "Poklon" koji će se igrati 28- marta na sceni Opere Madlenianum u okviru 16. Beogradskog festivala igre, Erik pokušava da razmisli o tome ko je on zaista: igrač, koreograf, pevač, umetnički direktor, producent, zaštitno lice vodećeg brenda automobiliske industrije ili jedan sasvim običan tata. Na tom zadatku mu se pridružio Icik Galili – umetnik koji kombinuje svoje koreografsko umeće sa doktoratom iz psihologije. Zajedno, oni otpočinju jedinstveno putovanje, koje nimalo ne liči na šetnju po parku. "Poklon" je način da se zahvale - umetnosti, životu i ljubavi. A kada se igrač poslednji put pokloni, biće to emotivan trenutak. Ipak, možemo biti sigurni da neće okrenuti leđa sceni. Za njega ima još posla!

* Kada pogledate unazad, koja je prva stvar na koju pomislite kada govorite o pokretu, igri ili sceni?

Pokret, igra, scena - je definitivno nešto što će ostati u meni do kraja života. Kada odrastete kao igrač, to je prirodno kao vazduh koji dišete. Štaviše, kao koreograf i umetnički direktor trupe "Gauthier Dance", nastaviću da radim za umetničku igru, iako više neću igrati.

* Nakon napuštanja scene kao izvođač, da li će ostati nešto što ste želili da odigrate, a niste imali priliku?

U komadu "Poklon" koji donosim na 16. Beogradski festival igre, postoji ta ironična scena gde izvodim delove uvodnih scena svih uloga koje nisam imao prilike da igram u Baletu Štutgart. Ali, naravno, ovo je šala, a ne nešto što stvarno mislim ili zameram mojim direktorima. Romeo je možda jedina uloga koji bih stvarno voleo da sam igrao. Međutim, gledajući unazad moram reći: moj život kao igrača je u potpunosti ispunjen. Potpuno sam srećan sa onim što sam uradio. Sve je ispalo kako treba!

* Šta savetujete mladim igračima ili onima iz vaše kompanije?

Iskreno, nisam tip koji bilo koga savetuje. Ali kada to učinim, obično kažem: "Igrajte snažno!". Ne gubite ni minut svog vremena u studiju ili na sceni. Nećete ništa postići ako sebe ne dajete do krajnjih granica.

* Sećamo Vas se iz komada "Don Q" izvedenog pre mnogo godina na Beogradskom festivalu igre, sa legendarnim Egonom Medsenom. Šta se od tada promenilo u vašem životu?

Očigledno, ceo moj život se potpuno promenio. U vreme te premijere, tek sam počeo da se navikavam na ideju da postanem umetnički direktor sopstvene trupe u okviru Theaterhaus-a u Štutgartu. Kompanija je brojala šest mladih igrača, i niko nije znao šta će budućnost doneti. Tokom ovih uzbudljivih meseci, odnosno na samom početku, Egon je bio ogromna podrška, i to ne samo sa mnogo praktičnih saveta. Dao mi je dublje razumevanje igre koje sada pokušavam da prenesem svojim igračima: da morate znati značenje o najmanjih pokreta pre nego što ga stvarno izvedete. Da treba da osećate pre nego što igrate - i da svaki pokret treba da dođe iznutra.

* Šta će beogradska publika imati priliku da vidi ovog puta?

"Poklon" je moj način da kažem koliko volim igru i scenu - ali i način na koji se pozdravljam sa mojom aktivnom karijerom igrača. Osećam se izuzetno privilegovanim što je Icik Galili krenuo na ovo posebno putovanje sa mnom, što me tera da se suočim sa mojim nemirima i sumnjama, kao i osećanjem čiste radosti u izvođenju. Kada to kažem, svestan sam činjenice da ću sa "Poklonom" produžiti svoj vek na sceni još najmanje godinu dana. Dok sam vežbao sa Icikom, ponovo sam otkrio ljubav prema igri. Uz to, nedavna premijera je bila veliki uspeh, potražnja za ulaznicama je prevazišla sva očekivanja. Osećao sam da nije ispravno da se zaustavim posle samo nekoliko izvođenja u Nemačkoj – zato idem na turneju, i zato se radujem susretu sa publikom.

* Da li je ovo vaša prva saradnja sa Icikom Galilijem?

Ne, dve njegove koreografije su skoro od početka bile na repertoaru moje trupe – "Drugi majmun" i njegov legendarni "Kauč", gde sam takođe i sam igrao. Nedavno je Icik napravio još jedan komad za kompaniju, "Cherry Pink and Apple Blossom White". Međutim, ako govorimo o komadima koji je radio isključivo za mene kao igrača "Poklon" je drugi put da Icik stvara za mene. Prvi komad je bio "Hikarizatto" nastao pre skoro dvadeset godina za Balet Štutgarta.

* Šta ćete raditi kada prestate da igrate? Da li život počinje u 40-im godinama?

O, mislim da imam još bezbroj ideja i nakon što završim karijeru kao aktivan igrač... Koreografija, vođenje trupe, kreacija Međunarodnog festivala umetničke igre COLORS u Štutgartu... Takođe, ja sam tata tri vrlo živahna deteta.

* Koliko su vas deca, vaš brak i porodica promenili?

Sve vreme sam umoran. Porodica promeni život iz korena, u najpozitivnijem smislu, naravno. Moja supruga i moje troje dece - zaista su najveći poklon!

* Uradili ste više reklamnih spotova za jedan veliki automobilski brend. Na koji način se takva iskustva razlikuju od pozorišta, i koji je vaš omiljeni prostor za stvaranje?

Rad u komercijalnom kontekstu nije toliko različit od koreografija za "redovnu umetničku proizvodnju". Velika međunarodna preduzeća su mnogo otvorenija nego što to obično mislimo. Štaviše, razlog zbog koga traže da stvaram za njih jeste činjenica da sam umetnik. Zainteresovani su za umetnički, a ne standardni marketinški pristup. Takođe, zahvaljujući festivalu COLORS, izgradio sam odlične odnose sa mnogim sponzorima. Uloga producenta je uzbudljiva uloga za mene!

* Da li pratite predstave u Baletu Štutgart?

Kad uspem, da. Uvek je zabavno posetiti stare prijatelje. Osim toga, Balet Štutgart je bio veliko poglavlje u mom životu. Ali čak i sa praktične tačke gledišta, dobro je biti informisan i siguran da nema sukoba između našeg i njihovog repertoara.

* Kako funkcioniše Theaterhaus u Štutgartu? Kakav je prostor i koliko je otvoren za igru?

Theaterhaus Štutgart je jedan od najvećih nezavisnih umetničkih prostora u Evropi . Činjenica da u pozorištu koje je u privatnom vlasništvu funkcionišu dve trupe, trupa umetničke igre i pozorišna trupa, jedinstveno je u Nemačkoj. U ovoj zemlji, pozorišta su obično federalne ili opštinske institucije. Verner Šrecmejer, šef Theaterhaus-a, svakako je vrlo hrabar čovek, koji nosi odgovornost za mnogo igrača i glumaca. Ali i mi smo imali sreće. Štutgart je ultimativan grad umetničke igre. Mi imamo veliku podršku od strane publike i osećamo se voljenima. Šta više možete tražiti kao umetnik?

*Koje sećanje nosite iz Beograda, i kako biste pozvali publiku da otkrije "Poklon"?

Vrlo lepa sećanja. Na samom početku za našu trupu, Beogradski festival igre nam je ponudio jedan od naših prvih međunarodnih nastupa. Bila mi je velika čast da budem pozvan, a dobro znam koliko je tada bilo hrabro selektovati nas komad. Nikada neću zaboraviti veličanstvenu atmosferu i publiku naklonjenu umetničkoj igri. Takođe, grad je zaista lep. Tako da se neizmerno radujem "Poklonu" u Beogradu.