Knjige pišu u četiri ruke

BRAĆA blizanci Miloš i Dragutin Jastrebić, pišu kao da sviraju klavirsku sonatu: u četiri ruke! Posle nekoliko inostranih izdanja, iz štampe je nedavno izašla njihova prva knjiga na srpskom jeziku "Ime noći", u izdanju "Aletee", prepis originalnog dela nastalog na francuskom, pisanog, naravno, ovim nesvakidašnjim prosedeom.

- Ne mora da liči na sviranje klavira, jer može da se radi odvojeno, mada može i zajedno, što ponekad radimo, kad imamo priliku - ističe Miloš u razgovoru za "Novosti".

Iz takvog narativa i tehnike pisanja proistekne spisateljski sklad, kao da je književnu kompoziciju pisala jedna ličnost.

- Postoje takvi primeri - ističe njegov brat Dragutin. - Uzori su nam, recimo, Niki Frenč, odnosno muž i žena koji pišu zajedno i potpisuju se kao jedan autor, ili Erin Hunter, što je presudonim iza koga stoje čak četiri autorke, a od domaćih Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović.

Specifičnost zajedničkog pisanja dva brata traje od njihovih malih nogu.

Pročitajte još: Koncert braće Teofilović u Zvezdara teatru

- Još kao deca smo se igrali "pisanja knjiga" i dosta tekstova sastavili sedeći zajedno za pisaćim stolom. Pre deset godina smo odlučili da pišemo da bismo objavljivali knjige, tako što ćemo razmenjivati tekstove putem mejlova - otkriva tri minuta stariji Dragutin.

Pisanje u četiri ruke ima svoje prednosti i mane.

- Prednost je u tome što tekst nastaje brže, a nedostatak je što autori ne moraju uvek da se slažu u svemu. Ako ima previše neslaganja u razrađivanju fabule, to svakako usporava nastajanje teksta, a ako postoji neslaganje po pitanju zapleta i raspleta, onda sve staje i gubi se sva prednost rada u četiri ruke - ističe Miloš.

Mlađi od dvojice blizanaca, međutim, dodaje da su on i brat, srećom, to na vreme shvatili.

- Kako je tekst knjige "Ime noći" napredovao, tako je i neslaganja bilo sve manje. Kod druga dva romana išlo je lakše po pitanju usklađivanja ideja, jer smo imali prethodno iskustvo.

Konkretno, u slučaju "Ime noći", osnovne postulate postavio je Dragutin, dok je Miloš razrađivao jedan deo knjige, a on drugi. Potom su sve zajedno prolazili preko "Skajpa". Jer, dva brata žive daleko jedan od drugog, i to je još jedna specifičnost njihovog zajedničkog rada.

- Razdvojeni smo već 18 godina. Srećom, u današnje vreme, kad postoji internet, razdaljine nisu tako velike - praktičan je Dragutin.

On, kao programerski inženjer, živi u Parizu od 2001. godine, dok je Miloš, kao pravnik, zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Služba ga je dovela u Pariz, gde je četiri godine živeo u istom gradu sa svojim bratom, što je za njih dvojicu retkost. Obojica su oženjena, Dragutin ima dve kćerke, a Miloš jednu.

- Uglavnom živim u Srbiji, mada sam jedno vreme bio u Francuskoj, ali čak i u Australiji gde je, takođe, nastao deo romana "Ime noći". Danas je zajedničko pisanje sasvim moguće i na daljinu - slaže se Miloš.

Pročitajte još: Braća Koen - veliki majstori koji skrivaju srce

Dragutin i Miloš su rođeni 1970. u Beogradu, a od svoje desete do četrnaeste godine su živeli u Alžiru, gde im je majka radila u Ambasadi Jugoslavije. Tu su i ovladali francuskim jezikom, na kome su nastala njihova prva tri romana, "Ime noći" (2013), "Auto-put" (2016) i "Nepobediva ravnoteža supernova" (2018). Obojica, inače, govore i engleski.

- Radnje dve od naše tri knjige, "Ime noći" i "Nepobediva ravnoteža supernova" se dešavaju u Francuskoj, pa je bilo logično da budu napisane na francuskom. U knjizi "Auto-put", radnja se dešava u Americi, ali i to je sasvim redovna pojava kod savremenih francuskih autora - objašnjava Dragutin.

Na pitanje da li je teško pisati na stranom jeziku, i koliko je to, uopšte, moguće, Miloš bez dvoumljenja odgovara:

- Praksa demantuje knjige o gramatici, jer jezik stalno evoluira!

Na prošlom sajmu knjiga u Beogradu dva brata su govorila upravo o iskustvima i zanimljivim primerima dvojezičnosti u literaturi. Prezentacija je, kažu, dobila odlične kritike kao sadržajna i atipična, pa su odlučili da je ponove, 26. januara u knjižari "Delfi" u SKC.

Originalno izdanje njihovog prvog romana "Ime noći", nastalo 2013. godine na francuskom, obojica su 2018. adaptirala na srpski jezik, u "obrnutom smeru", sa stranog na maternji jezik.

- To nije prevod, već verzija na srpskom jeziku, dakle, pisana je sa naslanjanjem na francuski tekst, ali sa potpunom slobodom, kao da se piše na srpskom. Kod autora koji su pisali svoje knjige na više jezika, uvek su postojala odstupanja u tekstu, kada se porede dve verzije iste knjige - otkriva Dragutin.

OD LjUBAVI NEMA ODUSTAJANjA

"IME noći" je spoj detektivskog romana i ljubavne priče, u kojoj mladić pokušava da pronađe svoju nestalu devojku.

- Nestanci su, kao što se zna, poznat motiv u krimi-romanima. Ipak, naša knjiga je nešto neobičnije, ona je kombinacija socijalne i psihološke dimenzije u priči o ljubavi - kaže Dragutin. - Čitaoci su, što se poruke tiče, knjigu viđali na razne načine. Da izdvojimo jednu: ne treba nikad odustati od traženja prave ljubavi - zaključuje Miloš.