FILMSKA KRITIKA: Momci iz bloka

Temperaturu na "Kustendorfu" podigao je Elhofenov film "Bliski neprijatelji", izvanredna pokazna vežba "filma potere", koji je još davno definisao Džon Ford kao situaciju "čoveka u opasnosti". Ovaj film je uzorak tog žanra u našem vremenu, profesionalni posao visoke kategorije, sa dobrim glumcima i efektnom dramaturgijom, pa mu je sigurna dobra prođa i u našim bioskopima. Ali, razlog što su se "Bliski neprijatelji" našli u Kusturičinoj selekciji sasvim je druge prirode. Ovaj film je, u najboljem, značajna studija savremene Francuske (mogla bi se slobodno pribrojati i autorova rodna Belgija) i sasvim lično, autorsko promišljanje o ljudima koji tvore Evropu našeg doba.

Glavni junaci ovog filma su desperadosi narko-biznisa (više se ne govori o kriminalu!), jedan diler a drugi žaca, odrasli u betonskim predgrađima današnjeg Pariza, među došljacima iz Magreba i rubnih delova sirotinjske Evrope. Svet koji je izgrađen kao utočište za sve one "Francuze koji se ne osećaju Francuzima" (izraz Elhofenov), Marokance, Alžirce, Portugalce i migrante sa svih meridijana, po spoljnim obeležjima sasvim liči na ovdašnje "blokove". Gotovo da nema arhitektonske i urbanističke razlike između novobeogradskih lamela i Mairie de Lilas, udaljenih čvorišta prigradskog života, nekoliko kilometara udaljenih od centra, obeleženih betonskim vertikalama i štimungom beznađa. Čak i eneterijeri ovih staništa verni su izrazi zajedničkog otuđenja. Taj autistični pejzaž Pariza rađa drugu, treću, četvrtu generaciju otpadnika, odsečenih od svojih korena, a potpuno neprilagođenih, čak i suprotstavljenih kulturi Zapada.

PROČITAJTE JOŠ - FILMSKA KRITIKA: „Izgrednicima” nedostaje narod

Taj u pravoj meri predstavlja "slepo polje" (Anri Lefevr), koje Evropa ne vidi i ne čuje, rezervat paralelnih zakona i mehanizama kontrole sasvim odvojenih od države. Novi tribalizam, donesen iz negdašnjih kolonija, postaje jači od poretka i buja nadomak Trokadera. Razne vrste trefikinga ovde su glavni izvor prihoda. Organizovani kriminal je endemična pojava i stiče se rođenjem, narod naveliko diluje i ne smatra to naročitim grehom. Prestupnici i policajci su bliski neprijatelji, žive "od nagodbi" i istog "viška vrednosti"; satiru jedni druge u potrazi za boljim životom; opasnost je deo ove smrtonosne igre.

Glavna tema ovog filma, međutim, nisu narko-ratovi nego potpuna i neopoziva smrt porodice. Elhofena ne zanima samo zašto ideja porodice nestaje iz života Zapada, nego i iz zatvorene zajednice došljaka iz tradicionalnih društava, gde je sve do susreta sa Zapadom imala odlučujuću ulogu. Sve se iznivelisalo i srušilo u Makronovoj Francuskoj, stari moral je nestao, novi nije ni počeo da se stvara. Sa porodicom umire i Evropa. U takvom društvu nema više vrednosti za koje vredi živeti. Nema više ni lopova i žandara. Na obema stranama su žestoki momci iz bloka.