Vladan Vukosavljević: Na korak smo do povratka lista Miroslavljevog jevanđelja

KRAJ kalendarske godine u kulturnom životu obeležilo je nekoliko važnih vesti: ponovo će se dodeljivati "nacionalne penzije", Narodno pozorište dobilo je novo rukovodstvo, kinematografija značajnu materijalnu podršku, očekuje se i otvaranje još dva srpska kulturna centra u svetu, ali i mogućnost povratka lista Miroslavljevoj jevanđelja u zemlju! Dovoljno povoda za razgovor sa Vladanom Vukosavljevićem, ministrom kulture i informisanja, koji ovih dana "podvlači crtu" na rezultate u svom resoru.

- Postoje veoma ohrabrujući nagoveštaji u vezi sa povratkom jednog lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju iz biblioteke u Sankt Peterburgu, gde ga tretiraju kao vrhunsko kulturno dobro - otkriva Vukosavljević. - U kontaktima sa ministrom kulture Rusije, gospodinom Medinskim, uspeli smo da dođemo do rešenja koje je u interesu obeju strana. U našem Narodnom muzeju nalazi se sedam slika Nikolaja Reriha, koje su dospele između dva svetska rata. Pošto Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom ovog slikara, značajnog i kao mislioca i kao filozofa, razgovaramo da se velike vrednosti dvaju naroda vrate kući. I na korak smo do tog važnog događaja.

* Novost je i da će ubuduće važiti preciznija pravila pri dodeljivanju priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi?

- Pored finansijskog značaja reč je, pre svega, o velikom priznanju za ugled i ukupna postignuća dobitnika. Trenutno je 306 nosilaca nacionalnog priznanja jer ih je, u međuvremenu, oko dve stotine preminulo. Nacionalna primanja nisu bila ukinuta, već suspendovana na pet godina. Ove godine održali smo nekoliko okruglih stolova na tu temu, sačinili radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koja će posle Nove godine biti poslata nadležnim organima na izjašnjavanje.

PROČITAJTE I: ZAKON ČAMI U FIOCI: Zapelo oko zaštite ćirilice

* Priznanjem će ubuduće biti obuhvaćene i neke nove kategorije kulturnih poslenika?

- Do sada su ih, u skladu sa duhom vremena, uglavnom dobijali ljudi iz takozvanih prikazivačkih umetnosti. Ali, srpska kultura, kao i svaka druga, počiva na poslenicima koji često nisu u fokusu javnosti, a to su arhivisti, muzealci, bibliotekari, restauratori, konzervatori... I ne dodeljuje se za marljiv rad. Podrazumeva se da u svakoj oblasti ljudi treba da rade u skladu sa visokim standardima struke, revnosno i stručno. Priznanja su namenjena za nespornu izuzetnost, jer društvo na ovaj način afirmiše one koji čitavog života izlaze iz svakidašnjih okvira.

* Šta bi ta "nesporna izuzetnost" trebalo da podrazumeva?

- Moram da istaknem i da nacionalno priznanje nije nagrada koja objedinjuje druge nagrade. Postoje i ljudi koji nisu laureati, iz različitih razloga. Ali, svojim primerom, stručnošću i rezultatima, ističu se tokom cele karijere. Takođe, neki kriterijumi možda nisu bili loši, već neprecizni. Jedan od njih je i nagrada za životno delo, kojih može biti i desetak u istoj oblasti! Zato smo izmenili član 14 u radnoj verziji Zakona, po kojem uslov više neće biti starosna penzija. Moći će da konkurišu i ljudi od šezdeset godina. Takođe, jedan od najvažnijih kriterijuma biće moralne vrednosti dobitnika.

Čuveni, 166. list jevanđelja, istrgnut iz najstarijeg dokumenta srpske pismenosti, čuva se u sanktpeterburškoj Nacionalnoj biblioteci / Foto B. Caranović

* Kako ćete ih procenjivati?

- Reč je o ukupnom moralnom integritetu kandidata. To je, naravno, pitanje ocene. Ne možemo da napravimo listu moralnih atributa, ali možemo da vidimo da li postoje prepreke u tom smislu. Pokušaćemo uredbom da preciziramo i ko može da bude predlagač. Trebalo bi da su to naučne i obrazovne ustanove, reprezentativna udruženja, SANU, verske organizacije. U prošlosti su mogla da budu fizička i pravna lica, pa čak i da neko samog sebe kandiduje. Priznanje je lično i neprenosivo pravo, nenasledivo. Dodeljuje se "za izuzetnost" i gasi smrću dobitnika. Za sada, iznosiće 50.000 dinara.

* Na "slučaj" Narodnog pozorišta stavljena je tačka. Jeste li zadovoljni epilogom?

- Mislim da je doneto rešenje u interesu naše važne ustanove, da je prevaziđena kriza koja je imala svoje vidljive i nevidljive korene. Verujem da je potez koji je Vlada povukla na predlog Ministarstva, u interesu Narodnog pozorišta. Stvoreni su uslovi za početak nove faze u životu kuće, posle njenih 150 godina postojanja. Ali, kadrovskim rešenjima se ne rešavaju svi nagomilani problemi. Stvoreni su preduslovi, dobra atmosfera, postignuti mir i kreativna saglasnost oko budućih poteza, sa novom energijom. Odgovornost pripada v. d. upravnika i UO. Puno je izazova, sledi nam i konkurs za izbor upravnika koji će uskoro biti raspisan. Insistiraćemo da to bude u naredna tri meseca.

* Šta očekujete u novoj fazi kuće, posle ovih vek i po?

- Repertoar je u nadležnosti upravnika i direktora Drame, Opere i Baleta. Ipak, Narodno pozorište ima drugačiju misiju nego sva druga. Kolevka je klasičnog repertoara, što ne znači da treba da ogrezne u neki kruti akademizam i konvencionalnost. U vremenu u kome živimo, dolazi do modernizacije i upliva novih tendencija. Pratimo i kako rade druga pozorišta, koja se zovu narodna ili nacionalna.

PROČITAJTE I:Vukosavljević: Važno da tema jezika bude prisutna u javnosti

* Da li jedno podrazumeva drugo, pravite li razliku između ova dva pojma?

- Reč je o suptilnim finesama. Narodno pozorište u Beogradu predstavlja jednu od tri najvažnije ustanove kulture u Srbiji i bitan je činilac nacionalno-kulturnog identiteta. Kao takvo, u obavezi je da čuva kulturno jezgro svog naroda, neguje ga i unapređuje. Zato, u okviru kulturne politike Narodno pozorište slobodno možemo zvati i nacionalno. Stožer je srpske kulture i normalno je da bude svesno te uloge. Da neguje klasični domaći i strani repertoar, ali i bude otvoreno za nova iskustva i tendencije.

* Hoće li budžet za kulturu 2019. biti veći u odnosu na prethodnu godinu?

- Precizno, naše Ministarstvo dobilo je 338 miliona dinara više nego 2018. godine. Udeo u ukupnom budžetu je minimalno povećan i smatramo da država i društvo moraju više da izdvajaju za kulturu, naravno u skaladu sa ekonomskim mogućnostima. Inače, u narednoj godini planiramo završetak obnove pozorišta u Vranju, početak i završetak radova na rekonstrukciji sale "Šumadija" u Kragujevcu (veličine beogradskog Doma sindikata), rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Nišu, kao i okončanje radova u NP u Subotici.

* Kinematografija će u ovoj godini biti bogatija za sto miliona dinara?

- Budžet za film je dupliran u poslednje dve godine, a naredne će biti deset odsto veći nego u ovoj. Time Srbija po izdvajanju za film staje, rame uz rame, sa zemaljama u susedstvu. U prošloj godini su realizovani značajni naslovi, širi se i međunarodna koprodukcija. Pokazalo se da veće ulaganje u filmsku industriju daje dobre rezultate.

* Do sada su otvorena dva srpska kulturna centra u svetu (Pariz i Peking), hoće li biti još nekih?

- Planiramo da do kraja sledeće godine otvorimo i centar u Moskvi, verovatno i u Londonu. A za 2020. godinu nastojaćemo da bude i u Berlinu. Time ćemo nadoknaditi ogroman zaostatak koji je Srbija do sada imala u međunarodnoj saradnji.

* Uprkos podsticajima za razvoj ćirilice, nje je sve manje u javnom životu?

- Ovo Ministarstvo dalo je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji je poslat Vladi i očekujemo da se u vezi sa tim reaguje. Duh vremena i dominacija latinice u globalnim okvirima, uticali su da se neosetno latinica širi i u medijima. Naše mere nisu zabrana i kažnjavanje onih koji koriste latinicu, kako to zlonamerno tumače ideološki protivnici ćirilice, već podstrek i ohrabrenje ćiriličnom pismu. Gde god je država prisutna, na direktan ili indirektan način, smatramo da ćirilica treba da ima prednost. Nacionalno pismo je naš ponos i deo kulturnog identiteta. Inače, kao što ćemo se zalagati za očuvanje ćirilice, tako ćemo nastaviti da se borimo protiv svake vrste prostačkih, skarednih sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom.

* Po ovom pitanju niste podržani u sopstvenoj Vladi, kako to tumačite?

- Jedna izgubljena bitka ne znači izgubljen rat. Možda je tema zbunila, na neki način, pojedince u Vladi. Možda nisu dovoljno promišljeno reagovali, ali to nije bitno. Ministarstvo kulture nadležno je da se bavi ovim pitanjem i radićemo to uporno, posvećeno i dosledno. Svi sadržaji koji mogu biti sporni sa stanovišta dobrog ukusa, treba da se emituju na kanalima i formatima, kako je to regulisano u EU. Za ovo smo dobili i podršku građana iz svih krajeva Srbije.