Virtuozni Nabokov

PISAC Vladimir Nabokov zasigurno predstavlja jednog od najznačajnijih autora 20. veka. Poreklom je iz ugledne aristokratske porodice koja je posle Oktobarske revolucije morala da emigrira iz Rusije. Svoje utočište su našli 1919. u posleratnom Berlinu, gde će se i Vladimir preseliti 1922, posle završenih studija na Kembridžu, nakon što mu je otac ubijen u političkom atentatu, hrabro pokušavši da zaštiti svog kolegu. Upravo te emigrantske godine u Berlinu (do 1937) i Parizu (do 1940, kada će još jednom emigrirati, ovog puta pred nacistima) biće uglavnom prostorni i vremenski mizanscen na kom će se odigrati radnja većina njegovih priča koje su objavljene u knjigama “Sabranih priča”, u izdanju “Derete”.

- Sama ideja sabranih priča Vladimira Nabokova predstavljala je veliki izazov za njegovog sina Dmitrija. Uz očevu pomoć ih je godinama prikupljao iz starih, predratnih emigrantskih časopisa, kojima je bilo skoro nemoguće ući u trag, prevodio i trudio se da ih prilagodi visokim književnim standardima svog oca. Sam Vladimir je vrlo često prerađivao novootkrivene priče koje je pisao u svojoj mladosti i učestvovao u njihovom prevođenju s ruskog, pa se zato engleska verzija smatra konačnom. Sada se, prvi put, i pred našom čitalačkom publikom nalaze sabrane priče u dve knjige, na više od hiljadu stranica - kaže, za “Novosti”, urednik u “Dereti” Aleksandar Šurbatović.

Pročitajte još - Život supruga velikih ruskih pisaca

Neverovatna slava koju je Nabokov postigao s “Lolitom” i “Bledom vatrom”, čini se da je nepravedno bacila u drugi plan njegove maestralne priče, koje po kvalitetu nikako ne zaostaju za ovim remek-delima.

- Urednički tim je u dva toma priredio 68 priča, od toga je 21 prvi put prevedeno, 13 je ponovo prevedeno, a 10 starih prevoda je redigovano zbog velikih intervencija samog autora tokom prevoda na engleski - dodaje Šurbatović. - Zato se obratila posebna pažnja da naše izdanje bude što je moguće bliže toj konačnoj verziji. Međutim, to uopšte nije bio jednostavan zadatak, jer je trebalo pažljivo razlučiti šta su u toj konačnoj verziji autorske izmene kojima je Nabokov pokušavao da poboljša svoje stare tekstove, a šta su uredničke intervencije kojima su anglosaksonskom čitaocu otac i sin pokušavali da prilagode ruske teme i izraze, kao i da kontekstualizuju rusko emigrantsko okruženje u međuratnom Berlinu i Parizu.

Svakako ne treba smetnuti sa uma, dodaje naš sagovornik, da je u ovoj zbirci i 10 priča koje su originalno napisane na engleskom jeziku i koje predstavljaju najzreliju fazu njegovog bavljenja pripovetkom, pre nego što će se posvetiti isključivo pisanju romana, koji će mu i doneti svetsku slavu:

- Ovo kapitalno izdanje, koje sadrži i obiman kritički materijal, svakako predstavlja neprocenjiv primer arheologije književnog prevođenja i uredničkog priređivanja. Nema mnogo takvih primera u kojima je autor pisao na jednom jeziku, a zatim posle nekoliko decenija prevodio to isto delo na jezik na kom je u međuvremenu počeo da piše, odustavši od svog maternjeg. U tom procesu autor i njegovi saradnici ostavili su neprocenjive tragove za sve prevodioce i urednike, kojima ukazuje na suštinu prevođenja: Šta je zaista osnovna namera autora, koliko se sme odstupiti od originala da bi se približila ta autorova namera i određena slika?

HUMOR I LIRSKI NABOJ

NABOKOVLjEVE priče su virtuozno napisane, u mnogima se vide teme, motivi i likovi njegovih budućih velikih romana, neobično su zabavne, pune humora i lirskog naboja. Kao da je celokupno Nabokovljevo stvaralaštvo kompresovano u ova dva toma. One po kvalitetu ne zaostaju ni najmanje za najvećim imenima ove kratke forme: Tolstojem, Borhesom, Henrijem Džejmsom ili Andrićem. Zato i ne čudi što je Ministarstvo kulture prepoznalo ovaj projekat kao kapitalni, pa je odlučeno i da ga materijalno podrži - kaže Šurbatović.