Sva lica obmana i preljuba

PREDSTAVA "Carevo novo odelo" inspirisana motivima čuvene Andersenove bajke, odigrana je premijerno tokom vikenda na sceni Bitef teatra, po tekstu i u režiji Jelene Kajgo. Izveli su je igrači Bitef dens kompanije (na čijem je čelu autorka), a u ulozi cara pojavio se glumac Slaven Došlo. Tako je naša dramska spisateljica (nekadašnja upravnica Bitef teatra i umetnički direktor istoimenog festivala) upisala još jedan pozorišni naslov u svoju biografiju, čiju je prvu stranicu otvorila pre petnaest godina komadom "Fantomi" u Atelju 212. Ova drama sa uspehom je izvedena i u bečkom Šaušpilehausu, sledeći naslov ("Intimus") imao je premijeru u beogradskom Narodnom pozorištu, "Realisti" su igrani u Zrenjaninu, Njujorku i Skoplju, "Nevidljivi ljudi" u Užicu... Ipak, njenih drama već više od decenije nema na beogradskim scenama. Zašto?

- Moguće da je i zbog "dvostrukosti" profesije. Moja okrenutost plesnom teatru uticala na neke stvari. Ne znam, možda i zato u Beogradu manje razmatraju moje dramsko stvaralaštvo - odmerena je Jelene Kajgo, koja je književnu javnost nedavno iznenadila svojim prvim detektivskim romanom.

"Male smrti" su svojevrsna psihološko-ljubavna studija sa neočekivanim obrtima, u čijem središtu je uvek aktuelna tema: preljuba.

Pročitajte još: BITEF: Euforija na vrhu "Olimpa"

- Do sada mi se kao dramskom piscu činilo da je pisanje romana teže jer se treba izboriti sa velikom količinom teksta, a zapravo je suprotno. Stvarajući roman shvatila sam da dramska struktura u određenoj meri ograničava pisca, da je tu potrebno ozbiljno sažimanje ideja i tema, dok u romanu pisac ima svu slobodu da menja prostor, vreme, prošlost i budućnost, da uroni u neku dublju analizu likova i njihovih psiholoških struktura - objašnjava Jelena Kajgo. - Priznajem, samu sebe sam iznenadila kada sam pišući shvatila da je glavni lik detektiv koji radi na dva slučaja: nestalog psihijatra i klijenta koji želi da vidi da li u njegovom braku ima preljube.

Autorka ističe da je detektivski žanr veoma "zahvalan", jer pothranjuje ljudsku radoznalost i potrebu da se razreši neka misterija:

- To je za mene bio i način da se ispriča jedna druga priča, o današnjem Beogradu i generaciji koja je prešla četrdeset godina i živi, naizgled, neki uspešan, komforan život, u stabilnim brakovima. A kada malo zagrebete ispod površine, otkrivaju se tektonski poremećaji.

Pročitajte još:

Kakva su lica preljubnika? Neka su ozarena, neka uplašena, neka puna napetog iščekivanja, naglašava naša sagovornica.

- Ako kažemo da postoji velika i konačna smrt kao najveća misterija i zagonetka života, onda postoje i one "male" kad nam se čini da se ceo svet oko nas ruši. Da je deo našeg bića umro u trenutku gubitka: bez obzira na to da li je taj neko zauvek napustio ovaj svet, ili samo nas... U romanu kao i u životu, mnogo toga je drugačije od onoga kako nam se čini u prvi mah. Zapravo je sve puno preokreta i neočekivanih situacija.

Pročitajte još: Kako živeti bez muškarca

Varanje i licemerje, tema su i njene predstave "Carevo novo odelo", a ovaj projekat u izvesnoj meri ima i "pedagošku" funkciju:

- Radeći predstave plesnog teatra koje su namenjene deci i mladoj publici, shvatila sam da imamo dva paralelna cilja. Jedan, da im približimo plesni teatar i njegove forme, a drugi je da teme kojima se bavimo budu poučne i edukativne. U ovom slučaju motiv iz Andersenove bajke nam je poslužio kao podloga da ukažemo na današnji obrazac samoljublja: korišćenje selfija, egocentrizam, narcisoidnost, opsednutost sobom i svojim izgledom. Dakle, svim trendovima kojima su mladi danas izloženi. S druge strane, hteli smo da kritički obradimo osobine podaništva i ulizištva, veoma zastupljene u našem društvu, da ukažemo deci da treba da budu iskrena, hrabra i poštena. A to znači, da imaju poverenje u svoje oči i mišljenje.

ŠTIVO ZA FILM

U MAKEDONSKOM narodnom teatru početkom decembra premijerno je u Skoplju odigran Jelenin komad "Realisti" (u režiji Srđana Janićijevića), naša sagovornica je u međuvremenu napisala komediju "Luna park", a na pitanje da li bi se adaptirane "Male smrti" mogle pojaviti na pozorišnoj sceni, odgovara:

- Čini mi se da bi od ovog romana pre mogao nastati scenario za film. Bar tako misle oni koji su pročitali ovu moju knjigu.