SEĆANJE NA RUŽICU SOKIĆ: Gladijatorka koja je živela za glumu

KADA bih se ponovo rodila, opet bih bila glumica, jer je gluma pomerila sve suprotnosti u mom karakteru. Mene je uvek vodila intuicija, i sve što sam u životu racionalno smislila nije ispalo dobro. A nikada nisam lagodno živela, i osim moje profesije, tu više nije bilo previše mesta ni za šta drugo. Odrekla sam se čak i onoga što je najvažnije u životu, dece. Intuicija mi je govorila da neću moći da pomirim te dve ljubavi, i da ću biti ili loša glumica, ili loša majka, a nisam htela ni jedno ni drugo. Privatno, najviše bih mogla da se poistovetim sa likom Šarlote u Bergmanovoj "Jesenjoj sonati", u kojoj je veliki reditelj dao poruku kako je nemoguće deliti se a ipak ostati posvećen nečemu, govorila je Ružica Sokić, glumica, u čijem je životu gluma odigrala glavnu ulogu.

Pročitajte još: Spomen-ploča Ružici Sokić

Pet godina od smrti dive (14. decembar 1934 - 19. decembar 2013), koja je u višedecenijskoj karijeri odigrala oko 450 filmskih, pozorišnih i TV uloga, obeležiće Jugoslovenska kinoteka. Filmovi u kojima je ostvarila neke od najvažnijih uloga podsetiće na glumicu koja je bila jedan od izuzetnih aktera najznačajnijih kulturnih epoha na ovom prostoru - crnog talasa i zlatnog perioda domaće kinematografije. Učestvovala je i u rađanju teatarske avangarde u Ateljeu 212 i najkvalitetnije produkcije TV Beograd, iz vremena kada je nacionalna televizija bila umetnička institucija.

U briljantnoj zaostavštini Ružice Sokić ostala je prebogata i po mnogo čemu neponovljiva galerija likova koje je ostvarila u antologijskim filmovima "Gorki deo reke", "Vreme ljubavi", "Bokseri idu u raj", "Ljubav i poneka psovka", "Ima ljubavi, nema ljubavi", "Užička republika", "Pakleni otok", "Sutjeska", "Savamala", "Oktoberfest", "Život je san", "Pun mesec nad Beogradom"...

A na pijedestalu umetnosti glume i danas stoje njena pevačica Duška u remek-delu "Kad budem mrtav i beo", Žuta u istoimenom filmu, Ruža u "Ljubavnom slučaju ili tragediji službenice PTT", Sestra u "Kros kontriju", Udovica u "Čuvaru plaže u zimskom periodu"... U njenom legatu u Jugoslovenskoj kinoteci, najviše mesta zauzimaju nagrade koje je dobila - dve Zlatne i jedna Srebrna arena u Puli, Sedmojulska nagrada za životno delo, dve Sterijine nagrade, Kristalna prizma Akademije filmske umetnosti i nauke, Nagrada za životno delo "Pavle Vuisić", Oktobarska nagrada Beograda, "Dobričin prsten"... Tu je i prestižno priznanje koje je dobila 2007, nagrada "Žanka Stokić", koju naš list dodeljuje zajedno sa Narodnim pozorištem u Beogradu.

Korešpodencija" (Scena iz kultne predstave Ateljea 212)

Pročitajte još: Bolujem, ali činim sve da pamte Ružicu

- Bila sam gladijatorka u svojoj profesiji. Znala sam da treba ići napred, jer sve ono što se već dogodilo ostaje iza nas. Važno je da čovek ne izgubi dah i da uspe da optrči do nekog cilja, koji je ko zna gde. Možda ga je već i prošao, možda ga nije ni primetio, a možda do njega nikada neće ni stići - govorila je nezaboravna Ružica Sokić, heroina domaćih savremenih pisaca, naročito Aleksandra Popovića, koja je odigrala više od pedeset uloga kafanskih pevačica, klošarki i žena sa socijalnog dna.

"Kad budem mrtav i beo"

"OBUKA" NA ŽELEZNIČKOJ STANICI

TRUDILA sam se da upoznam život žena koje igram, pa sam za ulogu u seriji "Samci" dosta vremena provodila oko železničke stanice. Naravno, neke od žena koje su tu "radile" pomislile su da sam im konkurencija, pa su htele da me biju. I u inostranstvu sam obilazila slična mesta. Ženu koju sam videla na pariskom Pigalu kasnije sam prenela u lik Gospave u predstavi "Čudo u Šarganu". Tako sam "skidala" i kafanske pevačice - objašnjavala je Ružica Sokić kako se pripremala za likove junakinja sa margine, koje su joj i donele najveću popularnost.

Serija "Ceo život za godinu dana"

DUŠKA, ŽUTA, ELMA...

OD 17. do 19. decembra u Muzeju Kinoteke biće prikazan izbor nekih od najvažnijih i najgledanijih filmova u kojima je Ružica Sokić igrala - "Gorki deo reke" (1965) Jovana Živanovića, "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Žike Pavlovića, "Ljubav i poneka psovka" (1969) Antuna Vrdoljaka, "Žuta" (1973) i "Hitler iz našeg sokaka" (1975) Vladimira Tadeja, "Tesna koža" (1982) Miće Miloševića.