Justejn Gorder: Svet srlja u propast

OSIM toga što mu je od poslednjeg dolaska u Beograd, pre devet godina, broj prodatih primeraka "Sofijinog sveta" širom planete premašio cifru od 40 miliona, Justejn Gorder se nije promenio. I dalje je znatiželjan kao dete, opušten u razgovoru i opsednut misterijom života.

Slavni norveški pisac stigao je iz Osla kao gost "Geopoetike", kako bi uveličao proslavu 25. rođendana svog srpskog izdavača, a u sredu veče je u Dvorani Kulturnog centra Beograda predstavio novi roman "Baš kako treba", koji je preveo Radoš Kosović.

Autor "Misterije pasijansa", "Vite brevis", "Zamke u Pirinejima", otkriva da protekle nedelje nije ništa pisao.

PROČITAJTE JOŠ - Pomalo sam lik iz knjige

- Bio sam samo porodični čovek, vreme mahom provodio sa suprugom, decom, a imam i pet unučića. Moj sin danas puni 35 godina, moram da se setim da mu posle pošaljem poruku - kaže Gorder, za "Novosti", na početku razgovora.

* Da li se Beograd promenio?

- Dobro se sećam prošle posete. Bilo je drugo godišnje doba, pa smo sedeli napolju... Najjača slika koja mi je ostala u pamćenju je pogled na ušće dveju reka sa tvrđave. To mi se urezalo kao ikona ovog grada - kaže, za "Novosti", Gorder. - Sećam se i da sam tada sa mnogima razgovarao o konfliktima na Balkanu, o svim sukobima Srba, Hrvata i Bošnjaka, tako da je to obeležilo proteklo gostovanje. Takođe, iznenadilo me je kada je "Sofijin svet" izašao i na srpskom i na hrvatskom, a ja sam razumeo da je to isti jezik.

* U novoj knjizi donosite priču o životu, smrti, ljubavi i pitate se postoji li viši smisao egzistencije...

- Takva pitanja, zapravo, i dalje svi postavljaju, mada se često čini da smo kao mravi koji puze po svojim urbanim okruženjima i retko kad odstupaju makar za korak da bi razmislili o tome šta znači biti čovek.

,Foto Ž. Knežević

* To i jeste glavna tema romana?

- Glavni junak Albert, kroz koga govorim i razmišljam, apsolutno veruje u prirodne nauke. Ali, jesmo li više od fizike, hemije i biologije? U izvesnom smislu, mi smo apsolutno jedinstveni na ovoj planeti, jer smo jedina živa bića sa svešću. Oni koji mogu da razmišljaju o planeti, svemiru i Velikom prasku.

PROČITAJTE JOŠ - Gorder o tajnama sveta

To ne mogu lav ili mačka, možda to ne može niko drugi u celom univerzumu. Napisao sam esej pod naslovom "Da li je svest kosmička slučajnost?". Čovek jeste vrsta životinje, ali naša svest je toliko jedinstvena da verujem da nije slučajnost.

Pozdrav čitaocima "Novosti"

* Pišete da jedino naš mozak nije "baš kako treba", jer vidimo "predaleko i preduboko"...

- Možda je naš um sposoban da spozna previše, jer je za tu veliku spoznaju vezan i bol. Živimo sa svešću o smrti i ta svest je cena koju plaćamo. Ne možemo spoznati neverovatno čudo življenja i sveta, a bez saznanja da će se ono završiti. U tome počiva jedinstvenost ljudske svesti, a to je spoznajni bol.

* Da li je danas svet "baš kako treba"?

- Ne. Živimo kao da imamo još nekoliko planeta na raspolaganju. Pročitao sam "Sofijin svet" povodom 20. godišnjice od objavljivanja, i šokirao se! Shvatio sam da u tom tekstu nema najvažnijeg filozofskog pitanja današnjice: kako očuvati životni osnov na ovoj planeti? To je moralno-filozofski problem, jer možda postoji samo jedna planeta ovog tipa u čitavom univerzumu, a ako je tako onda to nije samo globalno nego kosmičko pitanje.

Foto Ž. Knežević

POPULIZAM GUŠI EVROPU

* KAKO vidite budućnost Evrope?

- Primećujem rast populizma u Mađarskoj, Poljskoj, Švedskoj, Francuskoj... "Bregzit" je možda isto posledica toga, kao i Donald Tramp. Sav taj populizam je simptom nedostatka resursa, jer su Evropa i Amerika imale svoje periode velikog ekonomskog rasta, a sada stagniraju. Svedoci smo i snažnog nacionalizma u velikom delu Evrope, sličnog onom zbog kog je, između ostalog, Jugoslavija razbijena na manje države.