Neponovljivi Brančilo

VELIKE ljude otkrivamo tek onda kada više nisu sa nama. Ovo je istakao Petar Arbutina povodom knjige "Ne ubiti pticu drozda" Branislava Petrovića (1937-2002), koja je u utorak predstavljena u "Službenom glasniku". Priređivač Miodrag Raičević sabrao je Branine tekstove, objavljene u rasponu od pola veka, u nedeljnicima i listovima sa kojima je sarađivao.

Ovo je mozaik, u kome možemo videti pravo lice arhetipskog pesnika, rekao je Arbutina. Raičević je napomenuo da su odabrani tekstovi na veoma različite teme: o Beogradu, Čačku, u kome je Brana proveo detinjstvo i deo mladosti, o Moravi, kafanama, putovanjima po svetu, o znanim i neznanim pesnicima, novinarstvu, pčelama, o poeziji i šahu, o veri, Bogu i Partizanu, čiji je bio strastveni navijač. Njegova prva knjiga je "Moć govora" i taj naslov pristaje uz sve ono što je stvorio, rekao je Raičević.

Sa Brančilom, kako su ga od milošte prijatelji zvali, više od tri decenije intenzivno se družio pesnik Goran Babić, koji je rekao:

- Otišao je prebrzo, živeo prekratko. Bio je neobičan čovek, neponovljiv, a ogroman je propust SANU što ga svojevremeno nije primila u svoje redove. Nema ga, a tu je među nama.

PROČITAJTE JOŠ - Branina čarobna pesnička mašina

Prema rečima dr Mihajla Pantića, Brana je bio apsolutno povlašćena figura našeg književnog života, svuda je dočekivan sa simpatijama, ušao u anegdote i usmenu kulturu:

- Ova knjiga pokazuje izuzetnu širinu njegovih interesovanja, ona je pravi praznik mudre duhovitosti. Posle nje trebalo bi da usledi novo čitanje Branine poezije. Knjiga koja je pred nama mogla bi se označiti kao "Da vidiš čuda", kakav je naslov njegove jedine knjige za decu.

ŽIVEO PUNIM PLUĆIMA

AKO je postojao čovek-gromobran, onda je to bio Brana Petrović. Večito s munjama u rukama, s pripitomljenim gromom u glasu, mlađi brat Šume, večiti paž proleća! Prahom zvezda leči oči umorne od probdevenih noći... Svaki svoj dan živeo je punim plućima. Jutro, kafa, cigareta, koja lagano dogoreva u uglu usana, novine na stolu... A u svetlo popodne - tada još ne beše reflektora na stadionima - Partizan. Partizan, koji je uvek levo, nikad desno, zapisao je Raičević.