ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE: Potresni prizori herojske prošlosti (FOTO)

KRAJ Velikog rata 1917-1918. - naziv je, i tema izložbe koju je u ponedeljak u Istorijskom muzeju Srbije svečano otvorila Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, a koja će potrajati punih godinu dana, sve do 13. novembra naredne godine.

- Od dana kada je Nikola Pašić pročitao telegram kojim su hteli da presude Srbiji, do potpisa u Londonu, srpski narod prošao je strašnu golgotu koja je vodila istrebljenju jedne nacije, ali joj se nadljudskim snagama suprotstavio naš mali narod koji se pokazao velikim i u stradanju - rekla je Gojkovićeva, govoreći o nesrazmerno velikoj žrtvi koju je Srbija podnela za svoju ali i za slobodu Evrope i sveta. - Zato mi, potomci takvih predaka i danas imamo obavezu da se na svakom mestu i u svakoj prilici podsećamo na njih. Upravo ovi prizori i slike koje ćemo videti na izložbi, snažne, potresne, emotivne, svedoče o borbi čitavog jednog naroda, svih onih koji su ralo i pero zamenili puškom i, često goli, bosi i gladni, činili neverovatne podvige spremni da daju i poslednje što imaju - znajući da brane ono što je najsvetije i da nema ničeg pravednijeg.

Gojkovićeva je podsetila okupljene na reči nepokolebljivog Živojina Mišića, ali i generala Franša D`eperea koji je sa ponosom opisivao ratovanje rame uz rame sa srpskim seljacima, tvrdim na muci, trezvenim i skromnim ali gordim, slobodnim i nesalomivim u borbi za slobodu zemlje. Primetila je i da danas, nakon što je svet obeležio sto godina od kraja Prvog svetskog rata, isti porivi, mehanizmi i interesi zbog kojih je i Veliki rat počeo još nisu sasvim nestali, a da se velike žrtve nas malih u svetskoj istoriji prečesto ne računaju čak i kad prevazilaze sve ostale:

Detalji postavke posvećene završetku Prvog svetskog rata Foto Z. Jovanović

- U ovakvom svetu, u kom interesi velikih neretko zanemaruju nas "male", jedino nam preostaje da čuvamo mir, a tako i živote koje smo u prošlosti tako lako gubili, ali i da konačno počnemo da brinemo o svojim interesima i nikada više ne pristanemo na to da nam oni budu sporeni. Stoga ova izložba nije samo podsećanje na slavnu prošlost koju, što se moglo videti i u Parizu, mnogi nemaju, već i lekcija i upozorenje o tome šta treba da nam budu prioriteti. Ona nas opominje da, podsećajući se na slavnu prošlost, shvatimo šta treba da uradimo za budućnost da bismo je uopšte imali.

PROČITAJTE JOŠ: ISPOVEST POTOMKA NAŠEG SLAVNOG VOJSKOVOĐE: Mom pradedi Živojinu Mišiću selo i čast bili iznad svega

Predsednica parlamenta je, u pratnji ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i Nikole Selakovića, generalnog sekretara predsednika Srbije zahvaljujući čijem nesebičnom zalaganju je realizacija ove izložbe umnogome pomognuta, među prvima zakoračila u - "pravi" rov iz Prvog svetskog rata! Jer, zahvaljujući sjajnom timu dizajnera i scenografa, predvečerje Velikog rata posetioci postavke moći će da "prožive" posmatrajući delove izložbe iz rekonstruisanog rova, ili uz Arčibalda Rajsa kao "vodiča" oživljenog uz pomoć modernih tehnologija...

Kako je Istorijski muzej već navikao svoju publiku, i ova izložba je u potpunosti prilagođena senzibilitetu savremenog posetioca, naglašava Dušica Bojić koja opisuje "scenario":

PROČITAJTE JOŠ: Kraj Velikog rata

- Iz "rova" ulazite u Toplički ustanak, a "iz njega" u Februarsku i Oktobarsku revoluciju... Zatim ulazite u Solunski proces - gde gledate Nebojšu Dugalića koji glumi poslednju Apisovu noć, u kojoj piše testament u zatvorskoj ćeliji. Potom prolazite Krfsku deklaraciju, Zapadni front, Solunski front, prolazite kroz kapije oslobođenih gradova sve do Novosadske i Podgoričke skupštine i ujedinjenja u državu SHS - da biste se na kraju našli u Parizu

foto N.Fifić

foto N.Fifić

foto N.Fifić

foto N.Fifić

ZAPAŽENI PROJEKTI

ISTORIJSKI muzej Srbije je, od stogodišnjice početka Velikog rata organizovao zapažene izložbe posvećene ovom značajnom periodu, ističe dr Dušica Bojić, direktor muzeja i koautor centralne postavke koju je osmislila sa Nebojšom Damnjanovićem, i dodaje da ovu, poslednju u nizu, prate dve tematske potceline: "Đorđe Čarapić Fusek, sekretar Kancelarije kraljevskih ordena - život i delo" čiji je autor Tijana Jovanović Češka (na slici), i "Znamenja Prvog svetskog rata iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije" dr Andreja Vujnovića.