Ritam junačkog srca

PRIČU koja se, baš kao i časovnik koji se našao u "naslovnoj roli", ravno sto godina prenosi sa kolena na koleno u njegovoj porodici - ispripovedao je Dragan Lazarević de Lazare u stripu "Sat" ("Pčelica"), najlepšem izdanju devete umetnosti na proteklom Sajmu knjiga.

Majstor (pre svega komičnog) crteža, autor kultnih serijala na prestižnoj francusko-belgijskoj sceni, De Lazare je ovoga puta crtež prepustio realističnijem Vujadinu Radovanoviću Vuji, a sam ostao tek scenarista. Ili najpre, reditelj priče koja je po sebi filmska, pa stoga poput filma i ispričana, te supervizor projekta u koji je ušao pre svega srcem, a u koji je svako koga je pripovest o satu dotakla uneo ponešto svoje.

- "Sat" je saga iz Velikog rata, lična i istinita priča mog pradede Radomira Lazarevića iz sela Roćevići kod Kraljeva, koji je kao vojnik Srpske kraljevske vojske sa svojim saborcima - mučenicima pretrpeo albansku golgotu, na francuskom medicinskom brodu prešao Sredozemno more da bi stigao u Afriku i upokojio se nakon nepunih dva meseca u Tunisu, 16. februara 1916. po starom kalendaru - piše De Lazare u pogovoru ovog prelepog izdanja. - Tu je pred smrt primio srebrni džepni sat, koji je našoj porodici u Srbiju doneo njegov ratni drug. Taj sat moja porodica do danas čuva kao relikviju i on kuca ispod slavske ikone Sv. arhangela Mihaila u našem porodičnom domu.

PROČITAJTE JOŠ - Stoletni put pradedinog sata

Radomirova priča je potresno svedočanstvo o nadljudskim naporima naših predaka, njihovom prijateljstvu, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka, koji su svoje živote utkali u svaku stopu naše svete zemlje, ističe De Lazare, ponosni Radomirov potomak, koji je na sebe preuzeo da "pronese glas", o svemu navedenom, ali i o ljubavi i vernosti, o gostoprimstvu tuniskog naroda i brizi i posvećenosti francuskih vojnika i medicinara.

Jer, kako autor navodi, "nekada je potrebno da prođe stoleće da bi se kroz više generacija pojavio neko ko će moći da sagleda, prenese i opiše naša dela... ali za to... valja imati potomke". A Radomir ih je imao.

PRIČA O PRECIMA

SAT - priča o našim pradedovima i prababama koje smo bili zaboravili - prirodno je našla sopstvenu umetničku formu, razumljivu svim generacijama. Ali plemenita umetnost pripovedanja u slikama, moderno zvana strip, svedočila je i tumačila o Prvom svetskom ratu, Velikom, još dok su topovi gruvali, a otrovni gas zasipao rovove... - navodi se u dodatku izdanja "Pčelice", obogaćenog kako dokumentarnim materijalom o Velikom ratu, tako i pregledom stogodišnjih umetničkih vizija tog velikog stradanja...