Radonjić o pozorištu u Prištini: Igrali u porušenim domovima kulture, nekada i pred samo jednim gledaocem

NAJSTARIJA profesionalna institucija kulture na Kosovu u Metohiji, koja ni u najtežim godinama nije napuštala zavičaj, Narodno pozorište u Prištini, nedavno je proslavilo značajan jubilej - sedam decenija postojanja. Posle izgnanstva sa matične scene 2014. godine, ansambl kuće našao je (za sada) trajnu adresu u Domu kulture u Gračanici. Ipak, bez obzira na geografsko “izmeštanje”, svog imena se ne odriče:

- Mi smo od nastanka Narodno pozorište Priština, pa i od 1999. godine kada je ansambl s tadašnjim direktorom Radoslavom Stojanovićem morao da napusti matičnu zgradu - objašnjava sadašnji čelni čovek teatra Predrag Radonjić. - Za proteklih dvadeset godina, sve institucije kulture izmeštene su sa ovih prostora, osim nas i Ansambla “Venac”.

Teatar je osnovan 1848. godine, a pozorišna istorija beleži da je prvi upravnik bio Milutin Jasnić:

- Počeli su s predstavama na srpskom jeziku, jer u to vreme albanska Drama nije ni postojala. Nisu imali ni profesionalni kadar, obrazovane glumce i reditelje. Srbi su, zapravo, napravili albansku Dramu i iškolovali kadar. Posle prve dve predstave na srpskom, već treća je bila na albanskom, sastavljena uglavnom od glumaca amatera. Komunističke vlasti su, od početka, nastojale da naprave dvojezični teatar. Ipak, posle Jasnića, pa sve do devedesetih godina prošlog veka i dolaska Miloševića na vlast, svi ostali upravnici su listom bili Albanci. A samim tim, favorizovala se i albanska Drama.

Pročitajte još - Teatar deli sudbinu naroda

Radonjić objašnjava da je kuriozitet i činjenica da je tih devedesetih (sve do bombardovanja) Narodno pozorište u Prištini bilo jedina umetnička institucija u kojoj su paralelno postojali dvojezičnio sektori, čak je poslednja predstava izvedena na albanskom jeziku.

"Narodni poslanik", 2015. u Velikoj Hoči

- Na srpskoj sceni prištinski period završili smo s “Porodičnim pričama” Biljane Srbljanović (u režiji Nenada Todorovića) 11. marta 1999. godine, a nedelju dana kasnije u albanskoj Drami odigran je “Plaut - hvalisavi vojnik”, u rediteljskom čitanju Aslana Hasaja. Inače, naša najnagrađivanija predstava (sa više od dvadeset pozorišnih nagrada) je “Srpska drama” Siniše Kovačevića, u režiji Nebojše Bradića 1995. godine.

Upravnik pozorišta naglašava da su od bombardovanja do 2004. bili u stanju “mirovanja”, dok na čelno mesto nije postavljen Nenad Todorović:

- U gotovo nemogućim uslovima obnovio je rad Narodnog pozorišta na Kosovu i Metohiji, igrajući svuda: u porušenim domovima kulture, u crkvenim portama, u dvorištima povratničkih kuća, pa čak i u enklavama pred jednim jedinim gledaocem - podseća Radonjić. - Uspeli smo da formiramo repertoar i funkcionišemo u uslovima bez presedana. Uprkos svemu, nastojali smo od samog obnavljanja da radimo profesionalne predstave sa najeminentnijim autorima.

Tako su, između ostalih, rediteljski potpis i pečat ostavili Goran Šušljik, Darjan Mihajlović, Gorčin Stojanović, Goran Marković, Boban Skerlić, a najmlađu premijeru potpisuje Milan Karadžić - Gogoljevu “Ženidbu”. Beogradska publika videće je 1. decembra u Narodnom pozorištu.

- Svaku predstavu igramo u svim mestima Kosova i Metohije gde zato postoje uslovi: premijera se postavi u Gračanici, a zatim gostujemo u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku, Štrpcu, Šilovu... U našem ansamblu je trinaest glumaca, jedan stalni reditelj (Nenad Todorović), a od prošle godine nastojimo da svake sezone imamo makar jednu dečju predstavu na repertoaru. Želeo bih da sa svim značajnijim pozorištima u Srbiji, pa i u regionu, potpišemo protokol o saradnji, razmenjujemo gostovanja. Letos smo predstavu “Dantonova smrt” u režiji Maurisija Farea (inače direktora teatra “Mon bižu”) izveli u Berlinu, a sredinom ovog meseca s “Banović Strahinjom” gostujemo u Banjaluci i Prijedoru.

Foto Vojislav Danilov

Naš sagovornik ističe da “posle herojskog perioda pozorišta u vreme obnove”, želi sada, kada su se za to delimično stabilizovali uslovi i podrška, da na jedan klasičniji način odgovori zadatku koji im pripada:

- Posvetićemo pažnju, pre svega, domaćim i stranim klasicima, kao i stvaralaštvu za decu. Tako, na novom repertoaru su Mihizov “Banović Strahinja” u režiji Nebojše Bradića, Karadžićeva “Ženidba” i “Uspavana lepotica”, s potpisom Radmile Knežević.

FILMSKI AUTOR

IZA upravnika Predraga Radonjića do sada je ostalo sedam dokumentarnih i jedan igrani film (svi su tematski vezani za Kosovo), dve zbirke pripovedaka (“Pobačaj” i “Dinastija odsečenih noseva”). U Narodnom pozorištu Priština počeo je karijeru 2015. godine kao dramaturg, a na čelu kuće je od jula prošle godine.