Stradanje crkve u komunizmu

U VREMENU komunizma neko je od nas hteo da načini drugačije ljude nego što smo predodređeni da budemo, hteo je da stvori društvenu klimu sasvim drugačiju od duhovnog i kulturnog ambijenta kakav naš narod, držeći se izvorne duhovnosti i svog zaveta, vekovima stvara. Ometan je verski život, napadani su i linčovani episkopi i sveštenici, mnogima je suđeno, a nekima je, nažalost, i "po kratkom postupku presuđeno", otimana je i nacionalizovana crkvena imovina, urušavan je ugled crkve u narodu... Uništavana su znamenja sa pravoslavnim i srpskim nacionalnim simbolima, zatirana svetilišta. Ideologija se obračunavala sa verom. Stvarana je atmosfera u kojoj je trebalo da bude poništeno ono na čemu je satkano naše narodno i duhovno biće.

Ovo je danas rekao dr Jovan Janjić, autor knjige "Srpska crkva u komunizmu i postkomunizmu (1945-2000)" na veoma posećenoj promociji u sali "Ivo Andrić". O ovom ekskluzivnom izdanju Kompanije "Novosti" besedili su protojerej-stavrofor prof. dr Radomir V. Popović i protođakon Radomir Rakić.

PROČITAJTE JOŠ: Vatromet Matijinog duha

- Janjić, po obrazovanju pravnik i kulturolog, dobro je i kao savremenik i očevidac mnogih pojava iz crkvenog života ovladao stručnim crkveno-teološkim aparatom, kojim je znalački obuhvatio sve segmente duhovnog života u drugoj polovini 20. veka - ocenio je profesor Popović. - Po uzoru na poznati nazovizakon o odvajanju crkve od države i škole donet 1918. u Rusiji, i kod nas je ideologija bila zastupljena u svim segmentima, kako privatnog tako i društvenog života. Za sagledavanje života i delovanja SPC autor je koristio autentične kako objavljene tako i još neobjavljene izvore, arhivsku građu, koja u mnogim segmentima, nažalost, još nije potpuno dostupna savremenim istraživačima.

Popović je naglasio da ovo delo vrednog i marljivog istraživača Janjića otvara nove teme za istraživanja duhovnih prilika:

- Obrađena je crkvena organizacija u doba patrijarha Gavrila, Vikontija, Germana i Pavla, rad bogoslovija i Bogoslovskog fakulteta, kao privatnih i društveno nepriznatih ustanova. Crkva je u startu lišena svoje imovine - zemljišta, šuma i zgrada, i tako dovedena u potpuno zavisan položaj u odnosu na ideološku državu.

"Srpska crkva u komunizmu" potkrepljena je svedočenjima sveštenika, koji dobro pamte "plodove napredne ideologije". Jedan od tih svedoka događaja o kojima Janjić piše je protođakon Rakić.

- Bilo je to vreme kad se crkva nije mogla oporaviti od ratnih udaraca, kad je izgubila svakog desetog sveštenika, a četiri arhijereja zadobila su mučenički venac, kad su radile samo dve bogoslovske škole, i to ne odmah posle rata, kad je od crkvenih glasila izlazio samo službeni "Glasnik", i to na nekoliko stranica - kazao je Rakić.

- Bilo je to vreme koje pamti da su partizani ubili 51 sveštenika kao narodne neprijatelje, i kad je skoro svaki sveštenik privođen na informativni razgovor. Komunističke vlasti umele su da zamajavaju i ometaju normalan hod crkve. Pored snažnih zemljotresa koje su izazvali raskol u Američko-kanadskoj eparhiji i priznavanje Makedonske crkve, vlasti su umele da izmisle i sitnije probleme.

VELIKI HITOVI

JANjIĆEVA knjiga "Budimo ljudi - Život i reč patrijarha Pavla" bila je 2009. najtraženija knjiga u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Prevedena je i štampana na francuskom, ruskom i rumunskom jeziku, u po dva izdanja, kao i na makedonskom. Druga knjiga "Budimo ljudi - Pouke i poruke patrijarha Pavla", poput prve, objavljena je u Rusiji i Makedoniji, a upravo je izašla i u Rumuniji. Promociji "Srpske crkve u komunizmu" prisustvovali su izdavači ove knjige na rumunskom, čelnici kuće "Predanija" iz Bukurešta.

- Nadamo se da će i najnovija Janjićeva knjiga imati takav ili bar sličan uspeh - rekla je Maja Ješić, urednik u izdavačkoj delatnosti Kompanije "Novosti".

* * * * * * * * * * * * * * *

ŽELjKO MARKOVIĆ I ALEKSANDAR RAJEVAC PREDSTAVILI KNjIGU "PISMA BEZ KURIRA"

NEMAMO POUZDANE DOKAZE DA JE KRCUN UBIJEN

SLOBODAN Penezić je po mnogo čemu poseban, a ponajviše po onome što su mu životne uloge nametale. O tome šta je doživljavao, o čemu je razmišljao, kakve je planove imao na umu, najbolje je rasvetlio on sam, u pismima koja je slao svojoj životnoj saputnici Grozdani Belić Zini. Ovim lirskim, ali i istorijskim dokumentima sabranim u knjizi "Pisma bez kurira", u izdanju Kompanije "Novosti", govorilo se večeras u sali "Ivo Andrić".

Vidno uzbuđen i iskreno ganut reakcijom sajamske publike bio je Krcunov sin Srđa Penezić. I to ne čudi, govorilo se o njegovom ocu s mnogo entuzijazma i zahvalnosti, a govornici su povremeno prekidani aplauzom.

PROČITAJTE JOŠ: NAGRAĐENI NA 63.SAJMU KNjIGA: Najbolji "Prometej" i "Službeni glasnik"

- Već pedesetak godina sam fasciniran ličnošću Slobodana Penezića - kazao je Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti". - Mislim da je to jedna od najinteresantnijih, najznačajnijih, najdramatičnijih osoba. Krcun je svedočanstvo o tome kako su srpski partizani i komunisti polako počeli da se emancipuju šezdesetih godina od ideologije, od jugoslovenstva, od samog Broza. Postali su svesni srpskih interesa, i to je bio bolan, težak i protivrečan proces. Krcun je u tome prednjačio. Njegov lik je potvrda velike borbe kroz koju je kao partizan, pa šef Ozne, potom predsednik vlade, prolazio. Mislim da je došlo vreme da se uloga srpskih komunista i srpskih partizana izdvoji od onoga u šta se, kasnije, vladavina Josipa Broza pretvorila. Taj njegov period je bilo vreme lakirovke, koja je stvorila odbojnost i negativan mit o istinskim srpskim borcima, i to moramo da ispravimo. Nema bolje ličnosti za ispravljanje te nepravde od Slobodana Penezića.

Posle nadahnute pozdravne besede glavnog urednika naše kompanije, prisutnima se obratio Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice, koji je sa istoričarem Aleksandrom Rajevcem priredio ovo delo.

- Pisma su odraz najdublje intime Slobodana Penezića i ona otkrivaju zasada nepoznatu stranu njegove ličnosti. Odgonetaju Krcunov emotivni život i privrženost porodici, kao i to da su mu Srbija i posao koji je obavljao bili veoma važni - rekao je Marković.

Ističući emotivnu stranu njegove ličnosti, Marković je prvi put govorio da je Slobodan Penezić bio izuzetno vezan za revoluciju i Josipa Broza.

- Ne prestaju pitanja da li je ubijen ili je do saobraćajne nesreće došlo slučajno. Mi nemamo dokaza da je ubijen, ali iz pisma koje je Krcunova supruga, neposredno posle njegovog stradanja uputila Titu, može se zaključiti da mu je pripreman politički kraj - kazao je Marković.

Da treba biti obazriv kada se govori o Krcunovoj pogibiji smatra i Aleksandar Rajevac, koji na Filozofskom fakultetu u Beogradu privodi kraju doktorat o Slobodanu Peneziću.

- Krcun se u to vreme više sukobljavao sa partijskim drugovima u Srbiji, nego sa Brozom - kazao je Rajevac. - A, ponajviše sa Aleksandrom Rankovićem. Kako je Ranković već tada bio u nemilosti, teško se može zaključiti da je Tito bio umešan na bilo koji način.

Rajevac je govorio o tome da su Penezićev život i rad vazda, kao i danas, pratile kontroverze. Dok su jedni govorili da je zločinac, drugi su tvrdili da je srpski nacionalista i borac za prava Srbije.

- Sigurno je da nije bio ni jedno, ni drugo - uveren je Rajevac. - Bio je čovek besprekorno odan poslu koji je radio. Gnušao se materijalnog bogaćenja, ali jeste primećivao i govorio da Srbija, koja je najviše stradala u Drugom svetskom ratu, zaostaje za drugim republikama. To je znao da kaže prijateljima i poznanicima, a supruzi je govorio i pisao da su se uhvatili u kolo u kome se mora igrati do kraja. Ipak, nije radio ništa protivno državnim interesima, jer ne bi mogao da obavlja najdelikatnije državne i partijske poslove. (D. B. M.)

INTRIGANTNO ŠTIVO

"PISMA bez kurira" su jedno od reprezantitivnih dela naše kompanije - rekla je Jelena Jovović, urednica izdavačkog sektora Kompanije "Novosti". - Ovo izdanje predstavlja intrigantno štivo, izuzetan opus nečega za čim uvek tragamo, što saznajemo ono što generacijama nismo znali, a, evo, sada su među koricama intimna pisma koja je Slobodan Penezić pisao svojoj supruzi Grozdani Belić, koja otkrivaju njega kao nežnog čoveka privrženog porodici.

* * * * * * * * * * * * * * *

NA ŠTANDU KANCELARIJE ZA KIM

JUBILEJ PRIŠTINSKOG TEATRA

POVODOM sedamdeset godina nacionalnog teatra u Prištini, (sutra u 18.30) na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju beogradskog Sajma knjiga, biće predstavljena delo o istorijatu ovog pozorišta: "Uprkos svemu" Radosava Stojanovića, književnika i bivšeg direktora ovog teatra.

Na promociji će govoriti Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini, i saradnik na tekstu Radmila Knežević, inače glumica ovog teatra. Takođe, biće predstavljen i deo izložbe o istorijatu kuće, otvorene u Gračanici 8. oktobra. Istim povodom, novinarki kulturne rubrike "Večernjih novosti" Vukici Strugar biće uručena Plaketa za doprinos i afirmaciju Narodnog pozorišta u Prištini. (V. V. S.)

* * * * * * * * * * * * * * *

PROMOCIJA NA ŠTANDU "ODBRANE"

JUNACI KOPNENE ZONE BEZBEDNOSTI

ČETRDESET devet mučenika, oficira, podoficira, vojnika, policajaca, dalo je živote u Kopnenoj zoni bezbednosti, služeći otadžbini. Svi oni bili su časni, dostojanstveni i ponosni, kakvi vojnici i treba da budu i kakvi naši vojnici jesu i danas, a znamo kako su se ponašali pre gotovo dvadeset godina na Paštriku i na Košarama. Ipak, nama trebaju živi vojnici, a ne stradali, i mi oficiri treba sve da učinimo da stradanja ne bude, jer je bolje hiljadu dana pregovaranja no dan ratovanja - ali ako do rata ipak dođe, mi u uniformama smo ti koji moramo da ginemo!

Ovako je danas na štandu "Odbrane" govorio general-potpukovnik Milosav Simović predstavljajući svoju knjigu, monografiju "Kopnena zona bezbednosti - pre i posle oružanog sukoba".

PROČITAJTE JOŠ: Gatalica: Današnji ratovi nemaju veze s herojstvom

Simović je posebno pozdravio "legendarnog generala Delića i njegove saborce" koji su sedeli u publici, da bi potom i sami učestvovali u promociji edicije "Ratnik" i naslova "Bitka za Paštrik, sećanja učesnika 1999." Pored razgovora sa neposrednim učesnicima bitke, govorio je i sam autor, general-major Božidar Delić, zatim brigadni general Stojan Konjikovac i priređivač dr Radenko Mutavdžić. (M. N. M.)

* * * * * * * * * * * * * * *

DELO "ŠTA POČIVA S DRUGE STRANE MORA"

SUDBINA KUBANSKIH HEROJA

ŠTA počiva s druge strane mora - naziv je knjige kanadskog novinara Stivena Kimbera, o kojoj su danas na Beogradskom sajmu govorili Dragan Kamenica, Goran Petronijević, ambasador Kube Gustavo Trista i ambasador Srbije na Kubi Danilo Pantović, ali i protagonista - jedan od pet kubanskih nacionalnih heroja koji su godine proveli u američkom zatvoru, Herardo Ernandes Nordelo.

- Istinita priča o petorici Kubanaca je posle engleskog, španskog i nemačkog, dobila srpsko izdanje, a radujemo se što je naš gost jedan iz ove čuvene petorke - rekao je Kamenica, direktor izdavača, Centra za razvoj odnosa Beograda i Havane.

Advokat Petronijević, predsednik Komiteta za odbranu petorice govorio je danas na Sajmu, a pre toga i na Pravnom fakultetu, o herojstvu petorice, koji su stoički izdržali po više od 16 godina zatvora u Majamiju, centru antikubanske delatnosti u SAD, nepravedno osuđeni na po više doživotnih robija.

"Oni će se vratiti", čuvena je rečenica Fidela Kastra, koja se posle godina zalaganja međunarodne javnosti i svih mogućih institucija obistinila 2014, označivši ogromnu pobedu morala, pravde, vere, nade, ali i prava za male, osobene i često ponižavane države. (M. N. M.)