Poema za Putina

MUZIČKE ideje uvek dolaze proviđenjem. To je direktni kontakt s kosmosom ili sa Bogom. Ideja za simfonijsku poemu “Za život i mir” rodila se na moru pored Španije. Ukazivala mi se baš Putinova slika i bitka za mirno stanje u svetskoj geopolitičkoj situaciji.

Ovako, u razgovoru za “Novosti”, o svom novom delu, govori kompozitor i akademik Ivan Jevtić (1947), koji živi na relaciji Francuska - Srbija. U opusu koji broji oko stotinu kompozicija, nalaze se i dela posvećena Kosovu i Metohiji (“Zadužbine Kosova” iz 1989) ili srpskom progonu iz Hrvatske (“Izgon” iz 2000). Najnovije delo traje šesnaest minuta. Premijerno ga je prošle srede u “Kolarcu” izveo Simfonijski orkestar RTS, a posvećeno je “Rusiji, večnoj i V. V. Putinu”.

Pročitajte još: Muzika na putu slobode

- Predsednik Rusije je uspeo na napravi mir u svojoj zemlji. Pa ipak, zapadni svet u Putinu vidi diktatora. Međutim, to nije tačno. Putin je stvaranjem mira u svojoj zemlji obezbedio i svetski mir - kaže Jevtić. - Stabilan mir može postojati samo u uslovima kada postoje bar dve supersile. Trenutno ih ima i više, jer tu je i Kina, a to je dobar balans sa Zapadom. Za to se trebalo izboriti.

KOMPOZITOR objašnjava da je forma dela sama ukazivala na ruskog predsednika:

- Muzika se odnosi na jedan decidirani i čvrst korak nekoga u svetu koji zna šta radi i šta hoće. Sam početak najavljuje taj oštar korak, doslednost ideji da se nešto ostvari. Ideje streme ka visinama, dok se u dubini čuju ratnički doboši. Plohe mira oslikavaju solo fagot i solo oboa. Srpski motivi mogu se primetiti u linijama dubokih limenih duvača. Razlikuje se ritam. Tri osmine, pet osmina ili šest četvrtina nisu ruski ritam. Smenjivanje pet osmina i četiri četvrtine je tipično za naš balkanski ritam. Mešaju se naš metar i ruska melodika.

PROMIŠLjENOM upotrebom udaraljki stvaraju se slike grmljavine, treska, pucanja topova, ali ih prekida bič, odnosno frusta.

- Instrument tam-tam, koji je kao veliki gong, može da stvara sliku haosa, kao da se nešto “kuva”, kao voz koji se klacka. Onda smo svirač i ja pronašli način kako da taj instrument svira sa obe ruke, što daje sliku haosa koji se pomalja kao neka aždaja iz Loh Nesa - oslikava Jevtić. - Kompozicija je pojačana narodnom pesmom “Kaćuša”. Taj naziv je za vreme rata poprimio drugačiji karakter, pa se misli na sistem raketa, takozvane Staljinove orgulje. To je i kod nas bilo, te mi je moja pokojna baka iz Kruševca pričala kako je “ono što preleće fijukalo”.

Pročitajte još: Muzički velikan iz zaborava

Preplitanje prepoznatljivih ruskih motiva, čiji “nezavršeni odlomci čine sliku pobede”, otkrivaju samo jednu kompozitorovu želju:

- Mislim da sam sasvim uspeo da ostvarim ono što sam muzički želeo, i sada bih samo voleo da se to delo svira i u Rusiji.

IDEJA POBEDE

U okviru tekuće Muzičke tribine kompozitora prvi put u Srbiji posle 37 godina, u ponedeljak od 20 časova u SKC-u biće izvedeno Jevtićevo delo “Viktorija”.

- Ta pobeda me odavno progoni. Još onda sam pisao o tome zbog imaginarne ideje o pobedi snage i svetlosti. Delo su izvodili mnogi orkestri, ali ovog puta će ga izvesti Balkan Conection Brass Quintet iz Zagreba - kaže kompozitor.