Stoti rođendan velike dame glume

JA sam već pri kraju, al` u punom sjaju. Srce sam vam svima dala, od srca vam svima hvala! - poručila je Branka Veselinović sa improvizovanog podijuma u holu Jugoslovenskog dramskog, na maloj svečanosti upriličenoj povodom njenog stotog rođendana.

Sa urođenom skromnošću, zbunjena pažnjom i zahvalna na njoj, glumica je vedro "upadala" u reč govornika i stihovima uzvraćala na čestitke. A za istinski veliko Brankino delo, (ispunjeno koliko umetničkim, toliko i humanitarnim radom), zaslužila je da joj se pokloni ne samo celo srpsko glumište već i celokupna naša javnost.

PROČITAJTE JOŠ - U SUSRET 100. ROĐENDANU BRANKE VESELINOVIĆ: Plemenita za orden

- Danas slavimo život, blistavu karijeru, humanost i optimizam. Sve ono što se vezuje za ime Branke Veselinović. S nama je danas glumica, član prvog ansambla JDP, koja je sa suprugom Mlađom osnovala dva fonda: za pomoć invalidnoj deci, a od 2012. od njihovih sredstava se dodeljuje i godišnja glumačka nagrada u našoj kući - istakla je Tamara Vučković, direktorka JDP.

Irfan Mensur pročitao je pismo Voje Brajovića (člana JDP i predsednika UDUS-a) u kom se, između ostalog, kaže da ako je istina da čovek ima samo ono što daje, onda je Branka prebogata.

- Kao glumac sam radostan, a kao predsednik Udruženja ponosan, što je ona vršnjak UDUS-a. Pokazala nam je kako se brani dostojanstvo i čuva optimizam. Ona je najmlađa stogodišnjakinja ovog sveta - navodi se u pismu.

PROČITAJTE JOŠ - Branka Veselinović: Neka vam Bog da moje godine

Da ovaj dan nije samo praznik Branke Veselinović već svih umetnika, ali i života, glume, pozorišta i čovekoljublja, naglasio je Jagoš Marković u čijoj se predstavi "Skup" poslednji put pojavila na sceni:

- Ovo je stvarno praznik humanosti. Koliko je samo dece nahranila, osmeha vratila. Dok smo mi u tom istom danu spavali do kasno, ona se budila i nosila darove gladnima i žednima - rekao je naš poznati reditelj. - Ona nas sve povezuje u vremenu i prostoru, još od 1947. godine kada je ušla u ovu kuću.

Branka Veselinović sa Sekom Sablić

Jelisaveta Sablić nazvala je stariju koleginicu "velikom damom glume" koja je celog života pomagala zaboravljenim i nesrećnim, pa je ovaj dan značajan ne samo za nju, nego i JDP i sve nas.

Jedan od dobitnika nagrade iz Brankinog i Mlađinog fonda, Vojin Ćetković, zahvalio se što je pozvan da priča o ljubavi, pozorištu, dobroti - svim osobinama koje su slavljenicu krasile "prvih" sto godina.

U pismu Rade Đuričin navodi se da je njenu stariju koleginicu celog života krasila vedrina, najveći ljudski dar po rečima Duška Radovića. U vedrom duhu, podseća i na jednu anegdotu. Kada je pala sa scene (od čijih povreda još snosi posledice), Branka je upitala Branka Cvejića, tadašnjeg direktora: "Cvejo, ako više neću moći da hodam, hoćeš li mi dati da igram onu moju monodramu u kolicima?"

Kako je naša glumica uvek spremna za novi čin, svedočila je njena imenjakinja Branka Petrić, dodajući da se mnogi pitaju u čemu je tajna dugovečnosti:

- Vi ste za mene rima koja hoda. Ako je ime znak, želim da nas još dugo branite svojom vedrinom i dobrotom.

U ime Ministarstva kulture i Skupštine grada, slavljenici su čestitali Ivana Dedić i Andrea Radulović, dok su posebno slovo održali vatrogasci čiji je Branka počasni oficir:

- Poznajem je više od pola veka. Prošla je kroz sve naše obuke i kurseve, stekla znanje i bila poznata kao vatrogasac na celom prostoru stare Jugoslavije - otkrio je Đorđe Aćimović, vatrogasac iz Zemuna.

Slavljenica i Tamara Vučković

Najmlađi član JDP, Milan Marić, čestitao je slavljenici i otvorio veliku bocu šampanjca. Uz balone i prskalice na torti, puno prijatelja, poštovalaca, novinara - pohrlilo je da lično čestita slavljenici rođendan. Među prisutnima gostima bili su Ceca Bojković, Branko Cvejić, Ivan Bekjarev, Gorčin Stojanović, Ivana Žigon, Anita Mančić, Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Nada Šargin, Saša Gruden, Branislav Lečić, Vesna Pećanac, Vjera Mujović, Maja Volk...

UMEĆE POŠTOVANjA

UZ sav slavljenički kolorit i tople govore kolega, ostaje pitanje: kako bi se u nekoj drugoj zemlji i teatru, proslavio jubilej glumice koja je napunila vek i u njemu osnovala to isto pozorište, igrala u prvoj izvedenoj predstavi i celog života (glumački, materijalno i moralno) nesebično pomagala svojim sunarodnicima? Možemo samo pretpostaviti da bi svečanost, u prisustvu celokupnog glumišta, obeležila pod "punim" sjajem reflektora, na pozornici na kojoj je provela umetnički vek.