Olaufer Elijason: San koji podelite menja svet

AUTOR koji je realizovao mnogobrojne velike izložbe i projekte širom sveta - od Luizijane i Njujorka, preko Sao Paula, Pariza, Londona i Berlina, pa do Stokholma, Danac Olafur Elijason, na 57. Oktobarskom salonu predstavio je rad "Utopija". Jedan od vodećih evropskih savremenih stvaralaca nije prisustvovao svečanom otvaranju "Oktobarca", ali je odgovorio na pitanja koje mu je uputio naš list.

* Rad koji je predstavljen u Beogradu nastao je kao deo izložbe "Stanica Utopija" iz 2003. godine. Kako razumeti utopiju u današnjem svetu bez snova?

- O prirodi utopije, u vreme trajanja te izložbe, mnogo sam razgovarao sa Hansom Urlihom Obrisom, koji je bio kustos postavke zajedno sa Moli Nezbit. Utopija za mene još postoji, zato što sam u osnovi optimista. Često imamo pogrešno ubeđenje da je utopija nešto što će, kada se bude ostvarilo, rešiti sve naše probleme. Ali ideja utopije koju smatram najvrednijom je da je to ubeđenje koje nosimo u sebi. Ono nas motiviše i upravlja našim aktivnostima i angažovanjem u svetu. Duboko verujem u snagu umetnosti koja pokreće ljude. To je ono što smatram utopijskim: snaga podeljenog sna koja motiviše istinsku akciju u svetu, ubeđenje da je ono što radim vredno i drugačije.

PROČITAJTE JOŠ - Otvoren 57. Oktobarski salon

* Skulptura, slika, fotografija, film i instalacija gotovo su ravnopravno zastupljeni u vašem opusu. Šta je prednost takvog pristupa?

- Motivaciona snaga iza mojih radova je pitanje zašto, iz čega proističe i izbor medija. U tom smislu, medij je neodvojiv od sadržaja rada. Naravno, to što nisam specijalizovan za neki medij stvara potrebu da u rad uključim eksperta za tu vrstu izražavanja, i ta potreba je učinila da moj studio postane okupljalište multitalenata. Nakon što dođem do ideje šta radom želim da predstavim, tražim ljude koji će omogućiti da se ta ideja ostvari. Za mene je to dobro, jer bolje razmišljam u razgovoru sa drugim ljudima, tako da mnoge stvari koje radim imaju taj elemnt saradnje.

* Vaša umetnost je interaktivna, koliko vam je važna povratna informacija od publike?

- Smatram da su moji radovi i izložbe u velikoj meri proizvedeni zajedno sa publikom, što znači da gledaoci igraju aktivnu ulogu u kreiranju doživljaja koji ponesu o umetničkom delu ili izložbi. Povratna informacija tako umnogome nije direktna, jednosmerna ulica između publike i mene, već protiče među svim ljudima koji posećuju i zajednički doživljavaju izložbe. Bilo je zanimljivo pratiti kako se to menjalo proteklih deset godina, dok je rasla uloga društvenih medija, koja je olakšala gledaocima da između sebe komuniciraju o onome što su videli, i to je umetničkim delima dalo život van neposrednog prostora gde su izložena, ali i mimo namera umetnika koji ih je originalno začeo.

Rad "Utopija" Foto/Promo

ZELENO SVETLO ZA IZBEGLICE

NA prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji, projekat "Zeleno svetlo" Olafur Elijasona (na slici), izložen na udarnom mestu u centralnom paviljonu "Đardina", izazvao je veliko intereovanje. Bila je to, prema rečima autora, skromna strategija koja se odnosila na izazove i odgovornost, izazvane masovnim migracijama. Deo projekta bila je i radionica u koju su bili uključeni migranti koji su sa dizajnerima i arhitektama pravili zelene svetlosne instalacije, insprisane onom koju je Elijason izložio.