„SLOVO“ GRADONAČELNIKA LOZNICE NA 85. VUKOVOM SABORU: Nekada više znači jedna čobanska kućica nego svi logori slavnih vojskovođa“

Vukov Tršić-Vukov sabor je svojevrsna duhovna moba ne samo ljudi iz Jadra, Vukovog zavičaja, već i iz cele Srbije i sveg srpstva, poziv na zajednički rad ne samo onima koji se trenutno o srpskom jeziku brinu i staraju, nego i onima koji tek stasavaju, budućim sledbenicima Vukovog dela, rekoa je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, na završnoj svetkovini 85. Vukovog sabora u Tršiću, u ime domaćina te naše najveće kulturne manifestacije.

I sam Vuk bio je sledbenik, naglasio je Petrović, „ sledio je put Svetog Save, a znamo da je to put u večnost”.

Brinući o uzdignuću svog roda, Dositej je iz Evrope doneo klasicizam i racionalizam, a Vuk je i samu Evropu zadivio predstavljajući joj srpsku kulturu i srpsku narodnu književnost. I gle čuda, oba velikana – jedan donoseći iz Evrope, a drugi noseći u Evropu, ipak su išla ka istom cilju, a taj cilj je dobro vlastitom rodu i narodu-poručio je Petrović.

-Vuk, imenom „zaštićen od veštica“ potezima svog pera, rasterao je i aveti i nemani koje su pretile opstanku srpske reči. Slavenosrpski jezik koji je prethodio vukovskom bio je nerazumljiv velikom broju ljudi, a nije imao ni ustanovljena gramatička pravila, što je nagoveštavalo njegovu dezintegraciju. Kakav je to jezik odrođen i tuđ čija reč ne dopire do njegovog naroda? Zato je Vuk izabrao bogati jezik narodnih pesama i umotvorina – narodni jezik, usavršavao ga i uzdizao prevodeći Novi zavjet, a sledili su ga i Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš i Đura Daničić, a onda i mnogi drugi, među kojima je i Andrić.

Saborovanje je, prema Petrovićevim rečima, „ prilika je da podsetim da je i prvi Vukov sabor održan u nedelju, 17. septembra 1933. godine kada je episkop Josif najpre osveštao Vukovu kuću koju je Tršićanima svečano predao na upotrebu profesor Ljubomir Pavlović, predsednik Odbora Vukovog sabora”.

Kuću je u ime meštana primio kmet Milutin Lazić koji je obećao „da Vukovo ognjište prima na čuvanje sa pobožnošću i poštovanjem za naraštaj“. Pamte se i reči saborskog besednika doktora Volmana koji je citirao Jana Kolara: - Nekada više znači jedna čobanska kućica nego svi logori slavnih vojskovođa“.

Duboki smisao ovih poruka o čuvanju Vukovog doma mi koji živimo u Jadru valjano smo razumeli, kao i naša država - istakao je Petrović.

-Čuvajući jezik, kako glasi ovogodišnja saborska poruka, sačuvaćemo svoju državu. Briga o jeziku jednaka je brizi o narodu. Vukovu krilaticu da je jezik hranitelj naroda, rado čitam i razumevam i odastrag – da je narod hranitelj jezika. Jer nema jezika bez njegovih govornika, pa podstičući natalitet i rađanje dece, čuvamo opstanak i budućnost, ne samo naše Srbije, već i srpskog jezika... Tako shvatam i podizanje jezika: jezik se, između ostalog, podiže i podizanjem škola i institucija od značaja.Novoizgrađeni Obrazovno-kulturni centar sa Vukovim imenom koji smo podizali uz podršku naše države darivali smo nauci, umetnosti, reči, srpskoj i evropskoj kulturi, a pre svega mladima . Gradili smo ga sa saznanjem da je naše jedino ono što smo drugima dali, poklonili, ili ostavili.

Jedna umotvorina, napomenuo je gradonačelnik Loznivce, govori da „samo u zavičaju čovek poznaje stranu sa koje sunce izgreva“.

Nalazeći se na polju kulturnih zračenja Evrope Vuk je doprineo podizanju kulturne Srbije, daljem bogatstvu i talentima zavičajnih ljudi koji se nigde nisu bez znanja potvrdili.Godina 1864. bila je godina Vukovog biološkog kraja, ali i godina jednog novog početka, godina rođenja svetskog naučnika u Jadru, geografa Jovana Cvijića. Dok je u Vukovim pesmama i umotvorinama žuborila Žeravija, u novijem dobu ovde imamo sve više doktora nauka, univerzitetskih profesora, studenata i đaka za koje govorimo da su naučni podmladak jer su stvarajući svojim jezikom kroz različite nauke proneli slavu Loznice i Vukovog zavičaja. Oni su svojim delima dokazali da gradske ulice, predgrađa i četvrti nisu tako pune praznih ljudi. Sačuvajmo jezik čiste i bistre misli.Jezik je najsigurnija imovina u životu. Jezik je život - zaključio je Petrović.