Nenormalno sad normalno

PRVI put u okviru festivala Bitef, u subotu je u Narodnom pozorištu održan "Filozofski teatar", projekat koji je pre četiri godine pokrenuo ugledni hrvatski filozof Srećko Horvat, sa namerom da se kroz javnu diskusiju ponovo uspostavi bliska veza između teatra i filozofije - sagovornik mu je bio reditelj Oliver Frljić, koji na ovogodišnji beogradski festival dolazi sa dva naslova.

Večeras ćemo gledati njegovu nemačku predstavu "Gorki - alternativa za Nemačku" (berlinskog teatra "Maksim Gorki"), a dan kasnije "Šest lica traži pisca", u izvođenju zagrebačkog pozorišta "Kerempuh". I jedna i druga bave se pojavom ekstremne desnice u svojim sredinama, pa je rast retrogradnih snaga u savremenom društvu bio jedna od "gorućih" tema njihovog razgovora, ali i odnos pozorišta i umetnosti, povezanost kapitalizma i (njegove poslednje faze) fašizma... Na Horvatovu opasku da su sve Frljićeve predstave proročanstva koja se ostvaruju, poznati hrvatski reditelj kaže:

- Nije bilo teško predvideti šta će se desiti u našim društvima, kao i u Evropi. Dijagnoza je, nažalost, bila vrlo precizna. Ono što je doskora bilo nemoguće, sada je normalno. Demokratija nema mehanizam da spreči političke platforme koje su nedemokratske. Samo mogu da postavljam pitanja... Protesti ispred pozorišta dok sam rukovodio riječkim teatrom pokazali su hrvatsku stvarnost u kojoj, kao ni u srpskoj, nije popularno suočavati se, niti pričati o prošlosti. Danas, 25 godina posle rata, još imamo rat koji se vodi drugim oružjem. Odnosno, naš mir je nastavak rata drugim sredstvima.

Horvat je podsetio na predstavu "Aleksandar Zec", koja nas vraća u stvarnost i način na koji se hrvatske elite bave tim pitanjem. Naime, ratni zločinac Tomislav Merčep (odgovoran za zločine nad srpskim civilima, pa i porodicom Zec) trenutno se i, bukvalno, rehabilituje u jednoj banji:

- Kao društvo ne možete napredovati, vraćate se unazad ako vas ova predstava ne suočava sa istinom u ogledalu - naglašava Horvat, dok je Frljić dodao da pozorište vidi kao prostor čuvanja uspomena i onih stvari koje su potisnute u državnoj retorici.

PROČITAJTE JOŠ - OTVOREN 52. BITEF: "Svita" i povratak politike u teatar

Zato, ističe Frljić, od početka svog rada želi da teatar upotrebi kao mesto prisećanja, na način na koji je Antigona nastojala da podseti društvo na to što je ono već zaboravilo:

- Za moje obrazovanje izuzetno je značajno antičko pozorište, posebno Aristofan, koji nije imao problem da se neposredno obrati ljudima u prvim redovima. Sada se trudimo da radimo kroz metafore, ali se moje obično pogrešno razumeju... Demonstrante ispred teatra vidim kao deo performansa koji stvaram. Dok radim predstavu, mogu da pretpostavim taj širi, društveni "performans".