U umetnosti više nema provincija

RAZLIČITOST je ključna reč koja povezuje dela sedamdeset i dvoje umetnika, učesnika 57. Oktobarskog salona, koji će ove godine "pre roka", već sutra uveče, izborom dela nekih od vodećih autora sadašnjice, ali i radova onih pred kojima je tek budućnost, pokušati da Beograd stavi na mapu svetskog vizuelnog stvaralaštva. Izložbu koja je okupila različite generacije stvaralaca (u rasponu od šest decenija, od onih rođenih tridesetih, do devedesetih godina prošlog veka), različite poetike i načine izražavanja (slike, skulpture, instalacije, video-radovi, performansi), kustosi i umetnički direktori "Oktobarca" Gunar i Danijel Kvaran, nazvali su "Čudo kakofonije".

PROČITAJTE JOŠ: Šijanu “Žika Pavlović”

U pet različitih prostora - Galerija SANU, Kulturni centar Beograda, Muzej grada Beograda u Resavskoj ulici, galerija "Remont" i Umetnički prostor "U 10", - moći će da se vide dela naših i svetskih veterana: Larija Bela, Eroa, Anselma Kifera, Žan-Žaka Lebela, Joko Ono (koja, iako očekivana, neće doći na otvaranje), Vladimira Veličkovića, Dušana Otaševića... Zastupljeni su i globalno afirmisani umetnici srednje generacije - Sindi Šerman, Cao Fej, Romuald Hazum, Fabris Iber, Bjarn Melgor, Takaši Murakami, Helen Marten, Torbjern Redland, Tom Saks, Anika Ji, Olafur Elijason, ali i najnoviji predstavnici aktuelne scene, poput Atine Papadopulos, Darje Bajagić, Maje Đorđević, Jelene Mijić, Paula Nimera Pežote, Hane Vajnberger i Urbana Celvegera.

PROČITAJTE JOŠ: Svevremeni Crnjanski oslikao podneblje

Premijerno, "Oktobarac" je ove godine ušao i u SANU, što je veliki iskorak i za ovu manifestaciju, ali i za samu galeriju kako je to juče istakao njen upravnik i jadan od izlagača Dušan Otašević. Predstavljanje Salona medijima, upravo je krenulo sa te tačke.

- Umetnički svet je danas policentričan, a u poslednjih 15-20 godina proživljava velike promene - istakao je Gunar Kvaran. - Glavna karakteristika je da ne postoji neka dominantna odrednica, ili umetnički centar, kakav je pedesetih bio Pariz, pa potom Njujork. Tada smo imali vertikalnu umetničku stvarnost, jedan centar i periferiju pokreta. Danas je taj svet horizontalan, sa paralelnim i potpuno različitim scenama u Severnoj i Južnoj Americi, Kini i Evropi.

Prema njegovom mišljenju, postoje velike i važne razlike u različitim delovima sveta u kojima umetnost nastaje:

- Osnovna premisa je da se svuda traži originalnost, koja je osnovni kriterijum. Ona se različito izražava kroz jezik umetnika, u različitim delovima sveta, pod uticajem geografije, prirode, okoline u kojoj nastaje - zaključio je jedan od umetničkih direktora "Oktobarca".

Da bi se obišao taj čudesni, raznoliki svet umetničkih praksi, koji su novinari premijerno videli juče, neophodna je udobna obuća i radoznalost. Uzbuđenje neće izostati. Svečano otvaranje zakazano je za 20 časova u Muzeju grada Beograda, a na njemu će performans izvesti, naša, a svetska umetnica - Marta Jovanović.

DIVOLA: SADAŠNjE TENZIJE SU DRUGAČIJE

NA mojim fotografijama je napušten prostor američke vojne avijacije, koji se ne upotrebljava već tri decenije - objašnjava svoj rad američki umetnik Džon Divola, koji predaje umetnost na Kalifornijskom univerzitetu Riversajd, a posle 70 samostalnih izložbi, u ovaj deo sveta prvi put je stigao zbog Oktobarskog salona. - Ta vojna baza koristila se u vreme Hladnog rata i sve je ostavljeno u pustinji da propadne, pa je možda adekvatno reći da je atmosfera u radovima sumorna. Više ne postoji Hladni rat, kakav smo poznavali iz vremena podizanja ovih objekata, sadašnje tenzije su drugačije.

IBER: BEOGRAD JE MLAD GRAD

OVO mi je prvi put da sam u Beogradu - priča francuski umetnik Fabris Iber, svojevremeno najmlađi dobitnik "Zlatnog lava" na Bijenalu u Veneciji, koga smo zatekli u Galeriji SANU, ispred radova "Metafora" i "Hiberheroji", sa kojima učestvuje na ovoj smotri. - Prema onom što sam prethodno znao, mislio sam da je to stari grad, a zapravo veoma je mlad. Ljudi su aktivni i veoma fini. Lepo je i što se ova izložba obilazi na više mesta i što za to imamo sunčano vreme. Volim kada mogu da se sastanem sa umetnicima koji su na postavci, da razgovaramo. To su za mene dragoceni momenti.

VELIČKOVIĆ: ZA STEPENICU VIŠE

KONCEPCIJA Salona mi izgleda veoma "kakofonično" i dobro je što je tako - kaže, za "Novosti", srpski i francuski akademik Vladimir Veličković. - Beogradu je bila potrebna jedna ovakva izložba kojom se popeo stepenicu više i bliže evropskim i ostalim metropolama. Izbor koji sam do sada uspeo da vidim je interesantan i raznolik. Izuzetno je važno i prisustvo naših mladih umetnika. Znam i sam koliko mi je bio važan taj salon kada sam 1963. dobio nagradu. Na izložbi su i dela mojih poznanika iz Francuske, Fabrisa Ibera i Eroa...