PLEMENITI UČITELJ SRPSKOG NARODA (3): Niko nije do kraja hrišćanin

AKADEMIK Vladeta Jerotić upućivao je na hrišćansku reč i hrišćanski način života i onda kada to nije bilo uputno, u vremenu komunizma, i zato je ostalo da se njegova reč sluša i uvažava u svakoj prilici i posle toga.

Kada je ispred njega postavljena dilema: biti psihoteraput u bolnici "Dragiša Mišović" ili profesor pastirske psihologije na Bogoslovskom fakultetu, izabrao je ovo drugo. Jerotić je bio uveren da je ovaj predmet neophodan na teološkom fakultetu, što je i obrazlagao u svojoj knjizi "Hrišćanstvo i psihološki problemi čoveka", ali njegovi studenti se najčešće nisu slagali sa tim.

PROČITAJTE JOŠ: PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (2): Organska odbojnost prema politici

- Iza relativno slabog zanimanja studenata teologije za psihologiju, otkrio sam nešto što se odnosi, možda, i na etno-psihologiju našeg naroda - objašnjavao je Jerotić. - Iza prividnog neinteresovanja čini mi se da se krije strah mladog čoveka od upoznavanja sebe. Paradoksalno, veliko interesovanje mladih u Srbiji poslednjih 15-20 godina za studiranje upravo psihologije pokazatelj je, po mome mišljenju, konfuzije identiteta mladih ljudi danas i njihovog iluzornog očekivanja da im neko drugi pokaže ko su, zapravo, oni.

Koliko je svojevremeno bio potreban svojim pacijentima, toliko ga je njegova šarolika i uvek veoma brojna publika do poslednjeg predavanja rado slušala na tribinama širom Srbije. Teško je dati jednostavan i precizan odgovor šta je to profesora Jerotića činilo tako omiljenim. Da li je to njegova smirenost, velika erudicija, jednostavnost, skromnost, toplina i nežnost.

- Mnogi Evropljani misle da se može bez tradicije i religije graditi "novo doba", kao da Karl Jaspers, za mene veliki filozof u ovom veku, nije jednom za sve rekao: "Ko ne zna da sebi položi računa o tri hiljade godina istorije, ostaje neuk, u mraku i živi od dana do dana." Upravo tako i živi najveći deo sveta u Americi, nažalost i u Evropi - govorio je Jerotić. - Što se tiče "novog doba" možda će ono i doći, ali samo sa velikim inkvizitorom i "zlatnim teletom", odnosno novim idolopoklonstvom i jednim centrom moći. Upozorenje Mojsijevih tablica od pre više od tri hiljade godina da ne gradimo sebi idole i njima se klanjamo ostalo je da u punoj meri važi i danas.

Akademik je često upozoravao da ako zanemarimo hrišćansku tradiciju na račun nauke i tehnologije u očekivanju "novog doba" u kome će kompjuteri i roboti da zamene rad, ravnodušnost prema religiji ostaviće prazninu i provaliju u dušama ljudi, koja mora biti nečim ispunjena - najčešće alkoholom i drogom.

- Istinski vernik bi trebalo najpre da bude moralan čovek - govorio je Jerotić.

PROČITAJTE JOŠ: PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (1): U svakome je video dobro

- Ima moralnih ateista, ali taj broj nije veliki. A da li bi trebalo religiozni ljudi da budu moralni? Valjda bi trebalo. Jedan od velikih evropskih filozofa Seren Kjerkegor pisao je i govorio da je hrišćanin nešto ređe od genija i da postoji uvek samo jedan hrišćanin, to je bio Isus Hristos. Mislim da je Kjerkegor ipak preterao. Ali, niko nije do kraja hrišćanin, pa ni istinski hrišćanin.

(Sutra: Rečima širio ljubav)