PLEMENITI UČITELJ SRPSKOG NARODA (2): Organska odbojnost prema politici

U "VREME obnove i izgradnje" nigde se nisam aktivno uključivao. Nikada nisam postao član Komunističke partije Jugoslavije, ali ni kasnije, i mnogo kasnije, sve do danas, član bilo koje političke partije.

Ovako je, u svojim autobiografskim beleškama, pisao akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić (1924-2018).

- Virus ostrašćenosti Srba za politiku, koji je odavno, bar, od početka Prvog srpskog ustanka, donosio, i donosi, bezbroj nevolja i, često, smrtne opasnosti svim rđavo politizovanim Srbima, a rđavo su politizovani svi oni koji pojma nemaju šta je politika i u njoj pravo i ekonomija, dijalog, tolerancija i diplomatija - mene nije zarazio - isticao je Jerotić. - A tome mogu da zahvalim samo i jedino pravoslavnoj veri i vaspitanju moga mudrog oca koji se, takođe, nikada aktivno nije bavio politikom, a do svoje 92. godine ostao je čestiti rodoljub, predsednik Udruženja albanskih ratnika, umeren Srbin, nikad u lažnom kompromisu ili u mlakom oportunizmu.

PROČITAJTE JOŠ: PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (1): U svakome je video dobro

Jerotić se često vraćao na događaje kada su njegovi profesori izbačeni sa Medicinskog fakulteta kao "buržuji" i "neprijatelji naroda":

- Jedan takav opasan period bila je 1948. godina - "naše odlučno ne staljinizmu" - kada su se članovi KPJ morali pojedinačno izjašnjavati da li su za Tita ili Staljina. Iako se krilo, saznavali smo kako su prolazile one naše kolege na studijama koji su želeli da ostanu verni obožavanom autoritetu i ocu sveopšteg komunizma. Mnoge je "progutala pomrčina" zauvek, drugi su robijali na Golom otoku, treći su bili pod stalnom prismotrom policije, mada im je bilo dozvoljeno da nastave studije. Činjenica da od početka studija nisam bio zainteresovan za politiku, pomogla mi je još jednom.

Ostajući do kraja oprezan i nepoverljiv prema svakom mešanju politike u nauku, Jerotić je uspeo da "pregrmi" opasnija vremena:

- Prvih nekoliko godina Bolnica "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, bila je udbaška bolnica, namenjena uglednijim političkim rukovodiocima, koje su lečili samo provereni članovi partije. Kada sam konkurisao za mesto psihoterapeuta, posle povratka iz inostranstva, čekao sam da naša budna policija brižljivo ispita šta sam sve radio i kako sam se držao u evropskim zemljama u kojima sam bio na specijalizaciji. Moja dosledna politička neutralnost, koja nije bila posledica ni moga kukavičluka, niti moje hrabrosti, već jednostavno, zbilja, organske odbojnosti prema svakom politiziranju, onom marksističkom posebno, divno mi je i ovoga puta pomogla.

Odlazak na Teološki fakultet, gde je osnovao Katedru za pastirsku psihologiju i medicinu, za Jerotića je bio neočekivan. U "Dragiši Mišoviću" mu je rečeno da ne može da radi u bolnici kao lekar i na Teološkom fakultetu kao profesor. Svako ko je u to vreme bio u vezi sa crkvom, hrišćanstvom, pravoslavljem i srpstvom, postajao je u očima vlasti podozriv.

PROČITAJTE JOŠ: Gajšek o Vladeti Jerotiću: Takav velikan se rađa jednom u 200 godina, ljudi su reagovali na njegove reči, jer ih je živeo

- Kompromisa još nije bilo i ja sam morao da odlučim - napisao je Jerotić. - Dao sam ostavku u bolnici u kojoj sam radio preko dvadeset godina, ubrzo sam zatražio i dobio penziju i, već početkom 1985. godine, u prisustvu patrijarha Germana, održao sam prvo predavanje.

IZGRADNjA PRUGE

- IPAK sam nešto doprineo "vremenu obnove i izgradnje" - pisao je Jerotić. - Bila je to izgradnja pruge Šamac-Sarajevo 1947. godine. Nadobudni drugovi iz studentskog komiteta medicinara upeli su se iz svih sila da me bukvalno prinude da odem na izgradnju nove pruge. Zbog slabe fizičke kondicije i nikakve motivacije za rad, spadao sam u klasu rđavih boraca za socijalizam. U nekoliko mahova, meni i meni sličnim pretili su izbacivanjem sa pruge, što je automatski podrazumevalo isterivanje sa daljeg studiranja na Medicinskom fakultetu. Sve se, srećom dobro završilo posle mesec dana svakodnevnog maltretiranja.

(Sutra: Upućivao na hrišćansku reč)