Balkanska igra na sceni slavnog Epidaurusa

UOČI početka nove pozorišne sezone u matičnoj kući, glumac nacionalnog teatra Hadži Nenad Maričić sinoć se, još jednom ovog leta, poklonio grčkoj publici: posle julske premijere u slavnom antičkom teatru Epidaurusu, Aristofanov “Pluto” (u režiji Nikite Milivojevića), gostovao je u pozorištu u Petrupoliju i Elefsini, a onda i Solunu.

Predstava je rađena u koprodukciji našeg Narodnog pozorišta i Nacionalnog teatra Grčke i za samo četiri izvođenja videlo ju je više od dvadeset tri hiljade ljudi! Tako se prvi put sa slavne scene na Peloponezu čuo srpski jezik, a čast da ga izgovori dobio je upravo Maričić u ulozi Horovođe (i to sa šajkačom), naš jedini umetnik u grčkom ansamblu.

PROČITAJTE JOŠ: SPEKTAKL ISPOD VEDROG NEBA: “Opera na vodi” povodom 150 godina Narodnog pozorišta

- Kolege su učinile sve da se osećam kao kod kuće. Čini mi se da smo već dugo zajedno. Ipak, bilo je veoma zahtevno igrati u predstavi u kojoj su svi šlagvorti na grčkom jeziku. Pored toga, za kratko morao sam da savladam instrument koji sam svirao sa trubačkim orkestrom i to pred mnogobrojnom publikom. Trenutak kada sam u Epidaurusu, na premijeri, govorio na srpskom, bio je poseban koliko za mene, toliko i za svakog “našeg” u publici. Nijednog trenutka nije bilo treme. Osećao sam ponos zbog toga što smo tu, i koristio sam svo dosadašnje iskustvo kako bih bio na visini zadatka. Inače, završavam predstavu pesmom koju grčka publika veoma emotivno doživljava, pre svega zbog priče u samoj predstavi i ovoj neobičnoj “balkanskoj” igri. Ali gosti iz Srbije imaju, razume se, razlog više da uživaju u takvom završetku: obično me posle izvođenja sačekaju da kažu da su veoma ponosni u tim trenucima...

Aristofanov komad uskoro će videti i beogradska publika, u okviru proslave izuzetnog jubileja, veka i po Narodnog pozorišta:

Pozorište u Petrupoliju

- Velika je to čast: cela Atina bila je oblepljena plakatima na kojima je pored naziva predstave pisalo i da se njome obeležava velika godišnjica našeg pozorišta. Zato imamo i posebnu obavezu da im se odužimo. Verujem u beogradsku publiku, radujem se što ćemo, posle gostovanja širom Grčke, nastupiti i u mom gradu. Iako do sada u profesionalnoj karijeri nisam imao priliku da igram antički komad, upravo u Atini, u sezoni kada sam ušao u Narodno pozorište (2002. godine) izvodili smo monologe iz antičkih dela, na svetskom festivalu dramskih akademija. Tim povodom, moj profesor Bajčetić predstavio je svoj sistem, način na koji je dolazio do rešenja u radu na monolozima i bio je, zaista, prava zvezda među svojim kolegama. Između ostalog i zbog toga, pre dva meseca baš na tom mestu, profesor mi je bio u mislima. Igrao sam za njega predstavu “Pluto”. Pre poslednjeg izlaska na scenu pogledao sam u zvezde. Znao sam da me odnekud, odozgo gleda... Predrag Bajčetić je od svih nas, njegovih studenata, stvorio jednu neobičnu porodicu. Tražio je da budemo posebni, drugačiji, dostojni umetnosti. Pitanje “ko sam ja” - prvo je pitanje koje je tražio da postavimo sebi. Na prvom času. I danas ga postavljamo.

Pozorište u Elefsini

Maričić je u Narodno pozorište, inače, ušao sa diplomskom predstavom “Komendijaši” (u režiji profesora Bajčetića), i do sada ostvario brojne uloge u velikim, ansambl predstavama. “Vesele žene vindzorske”, “Henri Šesti”, “Put u Damask”, “Velika drama”, “Dr”, samo su neke od njih. S nespornim muzičkim darom imao je i jedan “izlet” u mjuzikl: “Glavo luda” u Pozorištu na Terazijama.

PROČITAJTE JOŠ: Svetski arheolozi oduševljeni Viminacijumom (FOTO)

- I u nekoliko poslednjih predstava, pružila mi se prilika i zadovoljstvo da pevam. “Rodoljupci”, “Sumnjivo lice”, “Pluto”. Nekako me pesma sama uvek nađe. Siguran sam da neće proći mnogo vremena i da ću ponovo dobiti sličnu priliku...

Predstava u Elefsini

ŠEKSPIROVI SONETI

- NOVE sezone, poslednjih godina, za mene su sve ozbiljniji poduhvat, jer me očekuju moji studenti na Fakultetu savremenih umetnosti. Sa profesorom Božidarom Đurovićem ove godine radimo antičke komade i Šekspirova dela. Mnogo truda zahteva pedagoški rad, i zaista dajem sve od sebe da ono što sam stekao u pozorištu nesebično prenesem na nove, mlađe glumce. Posebno se radujem što će uskoro da se pojavi audio-knjiga Šekspirovih soneta, u novom prevodu prof. Jelisavete Milojević. Dvogodišnji rad u studiju doneo je više od pedeset snimljenih soneta. To je jedan od najvažnijih poduhvata u mojoj karijeri.