Poslednja Savina dekada

NA današnji dan pre 76 godina, u ranim jutarnjim satima, na Veliku Gospojinu, patrola ustaške racije došla je po Savu Šumanovića. Veliki slikar, kome je tada bilo tek 46 godina, zamolio ih je da se spremi, okupa. Uzeo je nešto stvari, poljubio ruku majci Persidi i sa još 142 Šiđana (125 muškaraca, 13 žena i četvoro dece) krenuo na gubilište. Svi su okrutno mučeni, a njih 121, vozom je prebačeno u Sremsku Mitrovicu, gde su 29. i 30. avgusta - streljani. U ta dva dana, iz čitavog Srema tu je pogubljeno 6.000 duša, uglavnom Srba, ali i Jevreja i Roma.

Na dan Savine smrti, Galerija “Sava Šumanović” iz Šida će u četvrtak u Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac, predstaviti gostujuću izložbu sa delima iz poslednje dekade stvaralaštva velikana naše likovne umetnosti. Autorka postavke “Poslednja decenija Save Šumanovića”, koja obuhvata period od 1931. do 1942. godine, je Vesna Burojević.

- Poslednja decenija u stvaralaštvu Save Šumanovića predstavlja jednu zaokruženu celinu koja je počivala na veoma čvrstim osnovama - piše Burojevićeva u tekstu koji prati izložbu. - To su pre svega talenat i obrazovanje umetnika, zatim iskustvo Pariza koje se istovremeno odnosi na bogatstvo tradicije koja se čuva u muzejima i snagu internacionalne atmosfere koja je vladala u umetničkim krugovima. Takođe je nemerljiv uticaj na umetnikov rad imalo neposredno okruženje. Izvanredni uslovi za rad koje je obezbedila porodica, podrazumevali su prostor, finansijsku podršku, oslobađanje od drugih obaveza, imao je na raspolaganju kočijaša, ribača boja...

PROČITAJTE JOŠ - Savina pisma Rastku

Presudan uticaj na raspoloženje za rad, na Šumanovića je, smatra autorka izložbe, imala lepota obronaka Fruške gore, pa se umetnik hrabro upustio u savladavanje novih motiva, novog kolorita i nepoznatog svetla:

- Ta smelost da neprekidno istražuje, gradi stilske kombinacije sa ranije usvojenim iskustvima bila je njegova autentična potreba na putu do velikog cilja, stvaranja jedinstva stila, onog po kome će biti prepoznatljiv - zaključuje Vesna Burojević.

SVETLO SREMA

Sava Šumanović i njegovo delo

TAJ šidski kraj je najslikovitiji kraj i meni najlepši (posle njega okolina Pariza) - zapisao je Šumanović u katalogu njegove poslednje izložbe održane na Novom univerzitetu u Beogradu, 1939. godine. - Taj kraj, njegovo sunce i svetlo učinili su, da ćete moje slike naći opet vedrim i jasnim tonovima slikane, kao one što su bile na izložbi 1928. u Beogradu, a koje su bile svetlo Srema odneseno u Pariski pejzaž, a sada je sve to samo primenjeno na ovaj kraj koji je uistinu takav.