Baba Smiljana na putu Evrope

ZAMISLIMO sledeću situaciju: u TV studio na razgovor o temi rodne ravnopravnosti, urednik pozove izvestan broj ljudi među kojima se nalaze i dve žene, po profesiji psiholozi. Međutim, jedna želi da bude potpisana kao psiholog a druga kao psihološkinja. Šta možemo da preduzmemo u ovakvoj situaciji? Ili da ih molimo da se dogovore, što one po svoj prilici ne bi uspele, ili da jednu od njih izbacimo iz emisije a budući da smo i mi navodno na tom evropskom putu, iz emisije će izvesno biti izbačena ona koja želi da bude psiholog - uprkos tome što većina žena te struke u Srbiji sebe naziva psiholozima a ne psihološkinjama.

Ovakvu situaciju "predviđa" lingvista i pisac Pavle Ćosić, govoreći o jednoj od gorućih jezičkih tema, o rodnoj senzitivnosti jezika i o tome kuda nas insistiranje na "ženskim oblicima" sve može odvesti.

Sa druge strane, Ćosić ističe da se u jednoj "strogo ženskoj" anketi (u jezičkoj grupi na "Fejsbuku"), na pitanje - da li bi više volele da im na vizitkarti piše advokat ili advokatica, nesrazmerno veći broj žena opredelio za advokata.

- Dakle, ako želimo da uvedemo rodnu ravnopravnost, bio bi red da najpre one koji su predmet ove doktrine pitamo da li one to uopšte žele. A niko ih nije pitao - naglašava Ćosić. - To dovodi do podela i razdora u društvu, što je načelni cilj i političke korektnosti. Tu takođe funkcionišu i sistemi ucene i pretnje.

Sagovornica "Novosti" dr Svetlana Slijepčević, koja se ovom temom predano bavi, na pitanje da li bi sebe nazvala lingvistom ili lingvistkinjom, te da li bi o tome trebalo da odlučuje svaka žena za sebe ili je takve stvari moguće i potrebno propisivati, odgovara:

- Kada me pitaju, ja kažem da sam lingvista, doktor nauka, profesor srpskog jezika... Dakle, upotrebljavam imenice muškog roda. Pol ne mora da se poklapa sa gramatičkim rodom. Kada bismo ostavili svakom pojedincu da o tome samostalno odlučuje, važila bi tzv. pravila baba Smiljane, kako bi to rekao Vuk Karadžić. S druge strane, ne treba nikome ni braniti da sebe naziva kako god želi. Treba ipak praviti razliku između privatne upotrebe jezika i one javne, koja bi trebalo da bude u skladu sa jezičkom normom.

Može li težnja ka (po svaku cenu) rodno senzitivnijem jeziku ići nauštrb jezika samog, tj. struke, ali i nauštrb sloboda i prava, demokratije?

- Ovo pitanje je, zapravo, deo jednog opšteg pitanja: u kojoj meri je govor mržnje ograničavajući faktor za slobodu govora - smatra Slijepčevićeva. - To je pravno pitanje. A kada se pogleda Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, onda je jasno da se tim aktom niko ne obavezuje niti ograničava da mora da upotrebljava tačno određenu reč. Naprotiv, vrlo je šire shvaćen rodno senzitivni jezik nego što to nestručni deo javnosti uviđa. Kršenjem Zakona smatra sisticanje pola kao razloga za manju ili veću platu, bolji ili gori položaj u društvu, organizaciji sl., a ne upotreba reči profesor za osobu ženskog pola.

Ćosić napominje da je pitanje rodne ravnopravnosti u jeziku, pre svega, političko pitanje, i to usko vezano za ideologiju političke korektnosti - što je danas nametnuta politička ideologija u svim zemljama Amerike i Evrope s tendencijom da se proširi na ceo svet.

- Ta ideologija, kao i svaka druga, zvuči divno i krasno, a onda kad se primeni u praksi često dolazi do iznenađujućih posledica - navodi Ćosić. - Ljudi zbog nepoštovanja ove ideologije gube posao, idu u zatvor, i sve se to događa unutar demokratskih zemalja u kojima je jedan od glavnih postulata sloboda javne reči i mišljenja. Dakle, sa stanovišta demokratije, niko nije obavezan da se drži ove ideologije i svako kažnjavanje zbog njenog nepoštovanja je nedemokratsko, a u većini zemalja i protivzakonito. S druge strane, rodna ravnopravnost zadire duboko u pitanja jezika i njegove strukture i neretko krši osnovna pravila tvorbe reči. Zagovarači ove podideologije nameću rešenja koja nemaju veze sa srpskim jezikom. Takvih primera imate koliko hoćete, čuju se na sve strane i često se izvrgavaju podsmehu, ali mene i u ovom lingvističkom delu više zanima politička pozadina.

NI ŠVALj NI BABAC

NEMA sumnje da će se jezik razvijati svojim prirodnim tokom kao i dosad, da će naravno nastaviti da se koriste prirodni nastavci kao u primerima predsednica, pevačica, novinarka, profesorka, učiteljica, pesnikinja, kasirka, ili uvezene reči tipa stjuardesa ili starleta, a takođe je izvesno da nikad neće ući u upotrebu analogne reči za muški rod tipa švalj ili švaljač od švalja ili babac od babica - uveren je Ćosić.

STARE "ŽENSKE REČI"

- SRPSKI jezik jeste izuzetno rodno senzitivan jezik. Dokaz za to možete naći upravo u primerima koje navodi Rečnik SANU, među kojima možete naći potvrde stare i nekoliko decenija za reči kao što su advokatica, kosmonautkinja, fotografkinja, veterinarka, inženjerka itd. - navodi Slijepčevićeva, koja ipak ne veruje da će se spontano "primiti" oblici poput "kupkinja", "ubičkinja", "viteškinja"...: - Takve reči mogu da se upotrebe iz laičkog straha da se sagovornik ne oseti diskriminisanim, ali i iz želje za karikiranjem, spontano. Međutim, upotreba neke reči ne podrazumeva ni njeno automatsko ulaženje u opšti leksički fond ni njenu normativnu ispravnost.