Moneova kuhinja: Kad slikar pripremi doručak na travi

UKUS jedne epohe, gotovo čulno, može se osetiti sa stranica knjige "Beleške iz Moneove kuhinje" (izdanje "Službeni glasnik") autorke Kler Žoaj, koja je do sada objavila mnoge knjige posvećene velikom slikaru. Ovog puta, iz arhiva i uz savete Žan-Mari Tulgua, poslednjeg Moneovog unuka, piše o "gastronomskoj svakodnevici" slavnog impresioniste.

Klod Mone (1840-1926) stvorio je svoj svet i raskošan vrt u Živerniju, gde se preselio 1883. godine sa suprugom Alisom i osmoro dece. Tu je sanjao da naslika nemoguće, "vodu sa travom koja se talasa u dubini", a njegovo umeće da uhvati neuhvatljivo unelo je revoluciju u umetnost slikanja, zbog čega ga je Eduar Mane nazvao "Rafaelom vode". Poseban rafinman Klod Mone pokazao je i u drugim oblastima života. Kuća u Živerniju bila je mesto okupljanja brojnih umetnika i prijatelja - Klemanso, Renoar i Sezan često su dolazili kod Moneovih na ručak. Trudio se da im ponudi jela najboljeg kvaliteta, o čemu svedoče njegove sveske sa receptima. Uostalom, i slikareva majka je u Avru rado okupljala goste oko trpeze i pevala im posle večere, što je bila jedna od najlepših umetnikovih uspomena iz detinjstva. Zanimljivo je da Mone nikada sam ništa nije spremao, niti je davao nazive svojim specijalitetima: zadovoljavao se time da recepte drugih sprovodi do savršenstva. Sa suprugom Alisom Ošede pažljivo je osmislio "umetnost jednostavnog življenja u provinciji", trošeći novac "na stvari koje se ne vide, s prirodnom jednostavnošću i buržoaskom brigom da se ne pokazuju".

PROČITAJTE JOŠ: Dragocena dobrota Afrike

Inspiracija: Kolači na platnu

Gosti su rado pozivani za sto, mada, kako piše Kler Žoaj, većina posetilaca bila je više zainteresovana za Moneovo slikarstvo i njegov način osmišljavanja raskošnog vrta. Pokazalo se, naime, da veliki broj ljudi voli selo, ali najviše s prozora dnevne sobe, terase hotela ili iz automobila... Ručak u pola dvanaest bio je trenutak "dobrodošlog opuštanja" koji svi poštuju, jer su gosti dolazili samo na dnevni obed. Na večeru nisu pozivani, slavni slikar uvek je odlazio na spavanje u pola deset da bi sledećeg jutra bio krepak. U jednom od pisama čak naglašava kao posebnu žrtvu što je morao da napravi presedan kada je njegov prijatelj, pesnik Moris Rolina pevao u crkvi u Freselinu, i zbog toga te večeri jeo tek u deset uveče.

U knjizi se nalaze gotovo dve stotine omiljenih Moneovih recepata i beležaka, stare porodične fotografije, kao i fotografije rekonstrisane porodične atmosfere i različitih jela (autor fotograf Žan-Bernar Noden), uz predgovor čuvenog kulinara Žoela Robišona. Sve recepte prilagodio je našem dobu, čime je učinio pristupačnijom pripremu savremenom čitaocu. Igrom slučaja, Robišon (zvanično proglašen kuvarom 20. veka) preminuo je pre tri dana u Parizu u 73. godini - imao je dvadesetak restorana na tri kontinenta i čak trideset jednu Mišlenovu zvezdicu.

Čuvena slika "Doručak na travi u Šajiju" / Foto Žan-Bernar Noden

PROČITAJTE JOŠ: Sudbina Roma u Velikom ratu

SLIKARSKI MOTIVI

NE samo u privatnom životu, hrana i ambijent obeda bili su i motivi slavnog umetnika. Između ostalih, naslikao je radove "Ručak na travi", "Mrtva priroda sa dinjom", "Korpa s grožđem", "Doručak", "Ručak", "Doručak na travi u Šajiju", "Kolači"...

Knjiga slikarevih recepata