Dragocena dobrota Afrike

KADA je škotski pisac Aleksandar Mekol Smit pre 20 godina napisao priču namenjenu samo očima njegovih prijatelja, čija je glavna junakinja bila Dragocena Ramocve, tradicionalno građena sredovečna žena iz Bocvane, nije ni slutio da se u njoj krije klica jednog od najuspešnijih serijala romana, danas poznatog kao "Prva damska detektivska agencija". Samo na engleskom govornom području, 18 do sada štampanih naslova premašilo je tiraž od 20 miliona primeraka, a knjige o privatnoj detektivki, koja slučajeve rešava zahvaljujući mudrosti i dobrom poznavanju ljudske prirode, prevedene su na 46 jezika, a jedan od njih je i srpski. Edinburški pisac i doktor medicinskog prava, koji je i sam deo života proveo u Africi, bio je pre dve godine gost Beogradskog sajma knjiga.

- U knjigama o Bocvani, o Dragoceni Ramocve govorim pre svega kao o ljubaznoj osobi, a ljudi to žele da pročitaju - otkrio je Mekol Smit tada, za "Novosti", deo tajne svetske popularnosti njegovih romana. - Vole da čitaju o dobroti, jer za njom imaju veliku potrebu. Zašto bi stalno čitali o nasilju i netrpeljivosti među ljudima? U književnom liku dobrota je lepa, a mi lepotu moramo da branimo, ne samo u knjigama.

Pročitajte još: Aleksandar Mekol Smit: Dobrota je štit sveta

AFRIKA je u štampi i fikciji, u 20. i 21. veku, prema mišljenju ovog autora, "portretisana" sa akcentom na lošim stvarima: građanskim ratovima, gladi, ekonomskim problemima, korupciji...

- Sve te stvari predstavljaju velike probleme u mnogim afričkim zemljama, ali čine samo deo slike, jer sa druge strane ima i mnogo pozitivnih stvari u vezi s tamošnjom kulurom kojima se možemo diviti. U afričkim zemljama neguju se prave vrednosti, poput potrebe da se stvari podele sa ljudima. Oni koji obilaze potsaharsku Afriku najčešće primećuju ljubaznost ljudi. Jedan od predivnih aspekata tamošnjeg života je i afrička muzika, posebno u južnom delu, gde se nalazi Bocvana o kojoj pišem. Imaju predivan osećaj za život i mnoge divne ljudske kvalitete.

Povodom jubileja, u septembru će Aleksandar Mekol Smit otputovati sa grupom svojih čitalaca u Bocvanu, kako bi ih lično, na mestu dešavanja njegovih romana, upoznao sa lepotama zemlje koju toliko voli. I dobrotvorna organizacija britanskog princa Harija za zaštitu nosoroga u Bocvani, za skretanje pažnje na ostvarenje svog cilja, iskoristila je godišnjicu "Prve damske detektivske agencije" i pozvala da se jedan od ugroženih nosoroga nazove - Dragocena Ramocve.

OD prvog pojavljivanja, 1998, Mme Ramocve se kao lik obrela ne samo u 18 romana (do kraja godine biće štampan i devetnaesti - "Boje svih stada"), već i u mnogim kratkim pričama, knjigama za decu, radio-dramama na Bi-Bi-Siju i TV filmu koji je režirao pokojni Entoni Mengela (kasnije razvijen u seriju na HBO kanalu).

- Ove su me knjige privukle jer slave ono što možemo da naučimo od Afrike - ocenio je svojevremeno slavni reditelj. - Zapad je u haosu, jer smo mi jedno neurotično društvo, okrenuto samo sebi i pohlepi. Takmičimo se stalno jedni protiv drugih i nemamo osećaj zajedništva. Pogledajte Bocvanu i njenu dostojanstvenost, prijateljstvo i veliko srce i shvatićete da sve to proističe iz odnosa prema zajednici.

Pročitajte još: Nema mesta hit piscima

U jesen 2015. godine, u Kejptaunu je izvedena i muzička predstava, sa 12 namenski napisanih pesama (u stilu regea, afričkog densa, ranog džeza i balada), a Aleksandar Mekol Smit se nada da će jednog dana Dragocena postati i zvezda pravog mjuzikla. U čast dvadestogodišnjice serijala, pisac planira i mini-turneju, tokom koje će se susresti sa obožavaocima Mme Ramocve u Sri Lanki, Dubaiju, Australiji, Velikoj Britaniji i Americi.

PROFESOR, FAGOTISTA I KAPETAN BRODA

ROĐEN u Južnoj Rodeziji (današnjem Zimbabveu), gde mu je otac radio kao javni tužilac, Mekol Smit je u Africi završio osnovno i srednje obrazovanje, pre nego što je otišao u Škotsku, svoju postojbinu, na studije prava. Kao doktor, a kasnije i profesor, u Bocvani je bio jedan od utemeljivača Pravnog fakulteta. Predavao je medicinsko pravo i na Univerzitetu u Edinburgu, gde je i danas počasni profesor, a nosilac je i 12 počasnih doktorata na raznim svetskim univerzitetima.

Potpisao je kao autor više od 100 naslova, a pored beletrističkih, to su i stručni radovi iz medicinskog, krivičnog i drugih oblasti prava. Pored toga, proučavao je škotsku istoriju i umetnost, učestvovao u izradi "Velike tapiserije Škotske (projekat za "Ginisa")". Svira fagot u "Stvarno užasnom orkestru", a pre nekoliko godina dobio je i sertifikat za kapetana broda.