POZORIŠNA KRITIKA: LJubavni susret dve Koreje

Jedna od najzanimljivijih predstava na 35. pozorišnom festivalu "Almada", nadomak Lisabona, bila je "Ponovno ujedinjenje dve Koreje" (prikazana u centru Lisabona, u Nacionalnom teatru "Marija Druga"), po tekstu slavnog francuskog stvaraoca Žoela Pomera, u režiji Paola Mađelija, čije smo mnogobrojne režije gledali i u srpskim teatrima.

Predstava, koja je prošle sezone izvedena u zagrebačkom Teatru "Gavela", varira temu kraja ljubavi, u dvadesetak različitih storija (najpotresniji je susret muža sa ženom, koja je hospitalizovana zbog Alchajmera, u kojoj on izgovara metaforu o njihovoj ljubavi "kao da su se, radosne i bliske, dve Koreje ponovo ujedinile"). U jednoj situaciji, sveštenik raskida ljubav sa prostitutkom, u drugoj mladoženja priznaje da je bio u ljubavi sa većinom žena u mladinoj familiji, u trećoj je učitelj prisiljen da se pravda roditeljima, zbog zaštitničke ljubavi prema učeniku... Predstava počinje i završava se parafrazom "Poslednje večere" sa Hristom, ovde odevenim u crveno/plavu odeždu, koji, na kraju, odlučno odbija Mariju Magdalenu i ideju ljubavi, u poruci predstave, o nemogućnosti večitih osećanja.

PROČITAJTE JOŠ: Kusturica "snima" Dostojevskog

Mađeli je, svojom razornom mediteranskom energijom, odlično "protresao" inače dobar "Gavelin" ansambl (uverljivo igraju Ksenija Pajić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Nataša Janjić, Tena Nemet Brankov, Petra Svrtan, Janko Rakoš, Ranko Zidarić, Enes Vejzović i Igor Kovač). U svom maniru, reditelj insistira na često nepotrebnim "atrakcijama" - razgolićavanje, zaglušujuća vika, glumačko muziciranje... Osim toga, u ovoj vrlo tematski potresnoj predstavi nema mnogo slojevitosti, ni drugih poruka, do najočiglednije - da je ljubav samo čekanje njenog tužnog kraja...

Na festival "Almada", njegov direktor, Rodrigo Francisko, koji je nasledio preminulog (i nezaboravnog) Žoakina Benita, čije ime danas nosi Teatar "Almada", pozvao je, na radost mnogobrojnih gledalaca, i slovenački "Mini teatar", sa izvrsnom duodramom "Zamiranje ljubavi", koju maestralno izvode Pia Zemljič i Marko Mandić, u režiji nama takođe dobro poznatog Ivice Buljana, koji je u Teatru "Almada" režirao, sa uspehom, Koltesa. Rado, videli smo ponovo "Izabelinu sobu", nama poznatu sa 44. Bitefa, Belgijanca Jana Lauersa, ovenčanu slavom festivala u Avinjonu, zatim francuski fizički teatar "Bitanga, burleskna melodrama", u kojoj dva muškarca i žena briljantno pokušavaju da zadrže noge na (egzistencijalnom) tepihu, kao i, između ostalih vrlo kvalitetnih svetskih produkcija, Bonecos de luz, neobično zanimljivu predstavu domaćina, Teatra "Almada", u režiji Rodriga Franciska, po tekstu slavnog pisca iz Almade (Romeu Koreja), o siromašku, fasciniranom Čarlijem Čaplinom, kome nemi film menja život.

Na festivalu, koji je trajao od 4. do 18. jula, u selekciji je, osim pomenutih, bilo i još mnogo portugalskih i predstava iz Burkine Faso, Meksika, Belgije, Italije, Francuske, Nemačke, Španije...