Turski neimari zauzimaju tvrđavu Ram

TURSKI majstori rade sedam dana u nedelji, od jutra do mraka, na obnovi tvrđave Ram na dunavskoj obali blizu Velikog Gradišta, kako bi je pripremili za veliko otvaranje u oktobru, kome će prisustvovati srpski i turski državni vrh, saznaju "Novosti". Od maja tvrđavi ne mogu da priđu ni meštani, ni turisti, jer je pretvorena u zatvoreno gradilište kojim upravlja TIKA - Turska agencija za saradnju i koordinaciju, a radove izvodi istanbulska firma ABMA.

Pročitajte još - Sjaj ramske tvrđave

To pažljiviji posetilac može da pročita na tabli kraj zaključane kapije na putu ka tvrđavi, na kojoj je amblem TIKA s polumesecom i natpisi, prvo na turskom, a potom na srpskom. Srpskih simbola nema.

Pročitajte još - Turska finansira obnovu Ramske tvrđave

Projekt rekonstrukcije srednjovekovnog grada uradili su stručnjaci iz kuće ANB Mimarlik Musavirlik Insaat ve Ticaret iz Ankare, iako je ranije najavljivano da će ga načiniti republički Zavod za zaštitu spomenika. Srbija je u više navrata finanisirala istraživanja Rama, o čemu postoji obimna dokumentacija, ali naši zavodi za zaštitu spomenika nisu napravili projekat obnove, pa je turska strana preuzela i taj posao. TIKA je saopštila da je u ovaj projekat uložila oko 800.000 evra, a očekuje se da će ceo posao koštati 1,2 miliona. Turska agencija finansira i radnike na arheološkim iskopavanjima, a srpsko ministarstvo stručnu obradu materijala.

- Rekonstrukcija zidina i kula biće završene do oktobra. Najavljeno je da će tad predsednici Srbije i Turske Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan doći u Ram i svečano ga otvoriti - kaže, za "Novosti", jedini srpski stručnjak na lokalitetu arheolog Dragan Jacanović iz Muzeja u Požarevcu. Njegov posao je da analizira arheološki materijal koji pronalaze turski radnici.

Foto: B. Subašić

Požarevački muzej je za "podizvođača" angažovao teritorijalno nadležni Zavod za zaštitu spomenika u Smederevu, koji je i nadzorni organ rekonstrukcije, po turskom projektu.

- Ram je izuzetno složen za istraživanje jer na malom prostoru sadrži mnoštvo tragova iz različitih perioda. Najstariji nivo je antički rimski, a sledeći je vizantijski. Usred tvrđave nalazi se kružna građevina zidova debljih od tri metra, najverovatnije kasnoantički mauzolej koji je u osmansko doba bio osnova za zidanje sedišta zapovednika tvrđave. Utvrda u Ramu je korišćena i u vreme srednjovekovne Srbije, a Turci posle 1480. grade novu tvrđavu na temeljima starih koje su srušili. Početkom 16. veka Ram je postao uporište osmanskog carstva za osvajanje Ugarske preko Banata - objašnjava arheolog Jacanović.

Foto: B. Subašić

ZBUNjENI TURISTI

JAVNOST nije obaveštena da je zbog rekonstrukcije tvrđava u Ramu nedostupna za posete, čak ni vikendom kad u ramsko pristanište skelom dolazi i mnogo Evropljana iz Rumunije. Tad na tvrđavi rade samo turski radnici koji turiste udaljavaju koristeći turski, ili u najboljem slučaju engleski jezik.

Tabla ispred zaključane kapije Foto: B. Subašić