Zavičaji Pavla Ugrinova

U NAMERI da u svojim mestima koje je Pavle Ugrinov (1926-2007) označio kao zavičaje - Mol rodni, a Zrenjanin (koji se tada zvao Petrovgrad) onaj u kome je stasao i oformio se kao ličnost i umetnik, obeleže život i boravak ovog istaknutog srpskog književnika, dramaturga, reditelja i akademika (pravo ime Vasilije Popović), Gradska narodna biblioteka iz Zrenjanina i udruženje "Mol u srcu" započeli su prigodne aktivnosti.

Održani su prvi promotivni programi u Zrenjaninu i Molu koji bi trebalo da posluže kao zamajac povratka dela ovog značajnog pisca na savremenu kulturnu scenu Srbije. U realizaciju poduhvata svestrano se uključila i "Agora", izdavač velikog broja knjiga Pavla Ugrinova.

Impozantan opus romana, proze, sećanja, memoara Pavla Ugrinova jeste prisutan u bibliotekama. U školskom sistemu, međutim, jedva je zastupljen, dok sasvim izostaju naučna, prigodna ili jubilarna obeležavanja značajnih datuma iz njegove bibliografije.

- Ovo odsustvo percepcije iz javnog diskursa deluje kao pogrešno i neutemeljeno, pogotovo kada se ima u vidu da je veliki deo ostvarenja Ugrinova i danas veoma moderan, sadržinski, ali i formom i formatom aktuelan - smatraju inicijatori zrenjaninsko-molskog projekta nazvanog "Zavičaji Pavla Ugrinova". Nezadovoljni što je zaborav (pre)brzo počeo da udaljava njegovo delo i umetnički značaj od kulturne i ukupne javnosti.

- Ta tendencija "nestajanja" naročito je prisutna u novim generacijama, što je zaista zabrinjavajuće. Jer, mi nismo dovoljno velika kultura da se olako i prebrzo odričemo svojih velikana. Pogotovo onih koji su još u dohvatu generacijskog pamćenja - kaže za "Novosti" Zoran Slavić, jedan od pokretača akcije, čiji naredni koraci treba da učvrste nastojanje da se delo značajnog srpskog književnika vrati u "živu" tradiciju.

Pročitajte još - Za života zadati klasik

Pored ustanovljenja svakogodišnjih književnih manifestacija u Zrenjaninu i Molu, namera je da u ovim mestima dve ulice ponesu ime Pavla Ugrinova (u Beogradu, na Paliluli, već postoji). U saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, čiji je Ugrinov bio član, planira se osnivanje fondacije sa njegovim imenom.

Očekuje se da se u akciju uključi i Beograd, u kojem je umetnik napisao svoja najbolja dela. U njemu je Ugrinov upamćen kao jedan od osnivača kamerne scene Atelje 212, koja je i otvorena 1956. upravo njegovom režijom tada kontroverzne Beketove predstave "Čekajući Godoa". U Beogradu je Ugrinov dobio i "Ninovu" nagradu 1979. za roman "Zadat život".

POZIV

U VREMENU zagušenih kulturoloških komunikacija, u čemu veliki gradovi prednjače, možda je i logično da poziv na skretanje pažnje na veliko ime Pavla Ugrinova započne iz Mola i Zrenjanina, njegovih zavičaja - kaže Slavić.