Stanislav Živković: Tragao sam za slikama kao Šerlok Holms

NE bi me iznenadilo da među 140 slika koje su nestale iz nekadašnjih jugoslovenskih ambasada, konzulata i rezidencija, a za kojima će tragati i Interpol, ima i najvrednijih dela srpskih umetnika.

Ovo, za "Novosti", kaže veteran naše istorije umetnosti Stanislav Staša Živković, koji je do pre šest godina, kako kaže, poput Šerloka Holmsa pokušavao da uđe u trag delima koja su krasila diplomatska predstavništva nekadašnje države. Kao predstavnik Srbije u ekspertskom timu za raspodelu kulturnih dobara, tvrdi da je upozoravao kako su nestala vredna dela.

- Ministri i ambasadori su se smenjivali, ali niko do sada nije hteo ozbiljno da se pozabavi ovim problemom, kao da se čekalo da nestanu svedoci i akteri - objašnjava za "Novosti" Živković. - Hrvati su pokupili svoje slike iz Londona, Vašingtona i Pariza, odneli ih u Zagreb i napravili spektakularnu izložbu. Hrvati i Slovenci, kojima je pripala ambasada u Vašingtonu, jedva su čekali da se deoba i formalno okonča, pa da poskidaju slike naših autora i stave svoje. Predlagao sam da se u zemlju vrati bar naša kolekcija iz Pariza. U njoj je tridesetak slika, ne zna se koja je od koje bolja. U svojim najboljim periodima radili su ih, između ostalih, Aralica, Čelebonović, Lubarda.

PROČITAJTE JOŠ - Iz ambasada nestalo 140 remek-dela!

Problemi na koje je u ovom svojstvu nailazio Živković zaista su ličili na zaplete iz krimi-romana: dešavalo se da se u jednoj rezidenciji, posle odlaska ambasadora, umesto Lubardine slike volšebno pojavilo jedno drugo delo, gotovo nepoznatog autora, istih dimenzija! Slike su u nekim predstavništvima inventarisane kao potrošni materijal i rashodovane.

- U vreme kada sam prestao da budem član ekspertske komisije, nedostajalo je znatno manje od 140 slika, što znači da se nekima izgubio trag i u poslednjih šest godina - nastavlja naš sagovornik, koga je na tom mestu zamenila istoričar umetnosti Brankica Dimitrijević, nekadašnja direktorka MSU.

Kada je reč o delima koja su pripala Srbiji, Živković tvrdi da bi od njih mogla da se napravi izuzetno vredna, gotovo muzejska kolekcija. U svim jugoslovenskim predstavništvima popisano je oko 2.000 slika i nešto manje skulptura, a nama je pripala gotovo polovina.

- Sigurno je da je sve popisano, da za sve postoji dokumentacija i fotografije u boji - kaže Živković. - Ako se pominje da u nekoj ambasadi mnogo slika nedostaje, trebalo bi to uporediti sa spiskovima i videti šta fali. Dešavalo se da i nama neko delo prećute, pa da ono i ne uđe na spisak. Slike su iznošene i bez reversa, tako da nema dokaza ko ih je odneo i kada. Čak je i u Ministarstvu spoljnih poslova, kada smo počeli evidentiranje, bilo oko sto slika koje nigde nisu bile popisane.

Još u prvim danima jugoslovenskih nevolja, kako svedoči Nikola Kusovac, "ojađena je naša ambasada u Rimu". Opljačkana je, po njegovim rečima, jedna divna stara kolekcija. U tom zdanju nalazila su se i četiri ulja Mališe Glišića, čija dela su vrlo retka. Iz zbirke "Lučić Roki", zaveštane Narodnom muzeju u Beogradu, bile su Rimu pozajmljene i dve slike Nikole Pusena, smeštene u deo koji je bio teško dostupan ikome sem ambasadoru i šifrantima. Međutim, kad je Nikola Kusovac otišao u Rim da ih preuzme, našao je gole zidove. O tome je obavestio tadašnjeg ministra spoljnih poslova Budimira Lončara, ali odgovor nikad nije dobio.

PROČITAJTE JOŠ - BAHATOST SLOVENACA: Traže nam 200 slika, avione i filmove!

- Bio sam otpravnik poslova u Bernu od 1991. do 1994. i dobro se sećama kada je stiglo naređenje iz MSP da se četiri slike Lubarde, Radovića i Gvozdenovića pošalju u Beograd - kaže, za "Novosti", diplomata Milovan Božinović. - I pored sankcija, uspeli smo da ih pošaljemo. Kada sam se vratio u Beograd, zainteresovao sam se za njihovu sudbinu, ali do sada nisam uspeo ništa da saznam. Spiskovi umetničkih dela koji su se devedesetih godina pravili nisu bili idealni, tačnije dešavalo se da se prepisuju iz godine u godinu bez provere da li su ta umetnička dobara i dalje tu.

Milovan Božinović

Godinama se govorilo da je najvrednija slika koju je Srbija dobila jedan "Šidski pejzaž" Save Šumanovića, procenjen između 200.000 i 300.000 evra, iz ambasade u Moskvi, ali njega nema na spisku najvrednijih dela koja su nam pripala posle podele. Umesto njega, na spisku se navodi Šumanovićev "Motiv iz okoline Pariza".

- Dok je Bora Milošević bio ambasador, postojala je lepa kolekcija, u kojoj je bilo više dela Mila Milunovića i Save Šumanovića - kaže za "Novosti" Jelica Kurjak, bivši ambasador Srbije u Moskvi. - Tim na čelu sa koleginicom Snežanom Pavlović sistematično se bavio tom zbirkom. Mnogo slika bilo je u podrumu, u veoma lošim uslovima. Među njima bilo je dela dobrih ruskih slikara koje je ambasada, naročito u vreme NATO bombardovanja, dobijala na poklon. Nisam želela za to da preuzmem odgovornost, da li je neko nešto uzeo devedesetih godina, koje su bile vunena vremena. Posebno pred raspad Jugoslavije.

KOLEKCIJA Jelica Kurjak, bivši ambasador Srbije u Moskvi, Foto MSP

FALSIFIKATI?

EKSPERTSKA komisija je delila umetničko blago na osnovu fotografija, pa Živković nije bio u prilici da verifikuje pravo autorstvo. Nije mu poznato da li su u srpskoj kolekciji originali, ili se tokom smutnih godina "uvukao" i neki falsifikat.