Preko klasika do zaboravljenih pisaca

MALO je naroda koji mogu kao Srbi da pokažu svoje literarne spise koji su nastali pre hiljadu godina i koji su sačuvani kroz ceo milenijum. Ovo ističe akademik Miro Vuksanović, glavni i odgovorni urednik Antologijske edicije “Deset vekova srpske književnosti”, čije je prvo kolo, u izdanju IC Matice srpske, štampano 2010, a deveto se pojavilo pred čitaocima pre nekoliko dana.

U ovom kolu su, u jednoj knjizi, poslanice, molitve i putopisi četvorice starih pisaca, Dimitrija Kantakuzina, Konstantina Mihailovića iz Ostrovice (“Janičareve uspomene”), i dvojice patrijarha, Pajsije i Arsenija III Čarnojevića. Priređivač je Tomislav Jovanović, koji je urednik svih pet tomova iz starog doba, a koji sada, kao celina, deluju i drukčije i impresivnije. Najduži vremenski period u ovom kolu ima antologija književnosti za decu, u dva toma, koju je uredila Zorana Opačić. Izbor, u kome su i poezija i proza, obuhvata vreme od Zaharija Orfelina iz 18. veka do Igora Kolarova rođenog 1973.

PROČITAJTE JOŠ - Vekovi među koricama

Jednim tomom, u književni život su vraćeni pisci koji su bili gotovo zaboravljeni: Jelena Dimitrijević, koja je zastupljena pesmama, pripovetkama, putopisima i kratkim romanom “Nove”, i Vladan Đorđević, koji je ostao poznatiji u medicini i politici, a autor je drame “Narod i velikaši”. Zajedničku knjigu su im priredile Slobodanka Peković i Ljiljana Kostić. Među piscima koji su ostali u drugom planu je i Božidar Knežević, čije je misli i izreke odabrao i komentarisao Saša Radojčić.

- Kada smo pokrenuli ovu ediciju i prvo kolo poslali Dobrici Ćosiću, stiglo je ljutito pismo. Knjige je dao Biblioteci SANU, a u pismu osudio naš početak - kaže Vuksanović za “Novosti”. - Sada su u ovom kolu dve Ćosićeve knjige, “Koreni” i “Bajka”, koje je, kao svoj poslednji posao s punom pažnjom priredio Milan Radulović, rekavši da je prva knjiga temelj, a druga krov ukupne Ćosićeve književne građevine.

PROČITAJTE JOŠ - Od Mrkalja do Miljkovića

Porodičnu trilogiju, odabrane pripovetke i eseje Danila Kiša u obimnu knjigu je okupio Mihajlo Pantić, pesme i eseje Miodraga Pavlovića njegov tumač Đorđe Destić, dok je pripovetke i dva romana Miroslava Josića Višnjića odabrao Radivoje Mikić.

Prema rečima sagovornika, urednički rad je od početka dobro usmeren, pridržavajući se istih načela i kriterijuma, po pravilima koja su doneta unapred. Svakoj knjizi je obezbeđena ravnopravnost, jer se primenjuje isti model. Svakom piscu pripadaju iste rubrike, a njihov obim je srazmeran kvalitetu i značaju odabranih dela. Prva serija ima 120 knjiga, u drugoj, takođe antologijskoj, biće još pedesetak tomova, iz svih žanrova, iz prošlog i našeg veka. Sigurno je, uverava Vuksanović, da neće izostati nijedan pisac od značaja, da će pravda biti do vrha ispunjena.

- Novih deset lepo priređenih i opremljenih knjiga još jednom je potvrdilo da je ova antologijska edicija značajan nacionalni književni i izdavački poduhvat. Iduće godine, u desetom kolu, biće objavljena 100. knjiga, kao overa da je ovaj posao doneo više nego što smo mogli da se nadamo u prilikama kakve jesu - kaže Vuksanović.

IZDANjA ZA SVE

GLAVNI posao obavljuju priređivači knjiga, koji pišu predgovore, biraju tekstove, izrađuju hronologiju i bibliografiju pisca, ispisuju objašnjenja, gde je potrebno izrađuju rečnike i biraju priloge kritičara, objašnjava Vuksanović i dodaje:

- Glavna odlika je da ovako naučno izdanje može da koristi, bez smetnji, i učenik, i profesor, i čitalac bez velikog obrazovanja, i intelektualac visokog reda. Zato imamo stotine stalnih pretplatnika, koji su uz budžetski novac koji dobijamo najbolja podrška celom poduhvatu.

VEČNOST

OVDE je reč o kretanju unazad da bi se sagledala celina nacionalne duhovnosti koja nema prirodnijeg načina od književnog da se imenuje i prenese drugima, ističe Vuksanović. To uvek daje više od očekivanog i poznatog, to širi, otvara prozore na sve četiri strane. Pokazuje svetlost reči, metafora i drugih slika u njima, uverava nas da ne postoji ništa što može kao knjiga da zabeleži sve. Zato je pisana reč uvek na putu u večnost. Takav put najbolje čuvaju knjiga i njen pisac.