Seks-skandal srušio i Nobela

Ova (ne)očekivana odluka posledica je jedne od najvećih kriza u ovoj uglednoj insituciji od njenog osnivanja, izazvane seks-skandalom. Tako je lavina otpužbi za seksualno uznemiravanje, pokrenuta u Holivudu, stigla i do Stokholma. Glavni krivac za aferu u Švedskoj akademiji je poznati kulturni poslenik Žan-Klod Arno, suprug pesnikinje Katarine Frostenson, članice Akademije.

Njega je 18 žena javno optužilo da ih je "napadao i seksualno uznemiravao", i da je to činio čak i u prostorijama Akademije u Parizu i Stokholmu. Arno je, inače, izuzetno blizak sa akademicima koji jednim delom finansiraju i "Forum" - uglednu kulturnu ustanovu, čiji je on predsednik. Njegove žrtve optužile su i Švedsku akademiju da je godinama unazad bila upoznata sa skandaloznim ponašanjem svog prijatelja i saradnika, a da nije reagovala na mnogobrojne prijave.

PROČITAJTE I: Nobel za književnost: Odluka o mogućem odlaganju dodele

Posle ovih javnih optužbi, "pljuštale" su ostavke, uključujući i onu supruge optuženog Arnoa, a broj članova spao je sa 18 na 10. Po statutu, za bilo kakvu odluku neophodan je kvorum od 12 akademika. Zbog nastale krize, kasni i uobičajena procedura "filtriranja" kandidata za najprestižniju književnu nagradu, pa je to jedan od glavnih razloga odlaganja.

Razmere skandala postaju jasnije ako se zna da od prve nagrade 1901. godine, samo sedam puta nije dodeljeno ovo ugledno priznanje, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, poslednji put 1943.

Srpski akademik Miro Vuksanović, baš kao i njegove mnogobrojne kolege širom sveta, smatra da je odlaganje "Nobela" loša vest za književnost uopšte.

- Imamo dokaz da književnost nije samo kod nas skrajnuta, da je tako i u svetu. Ovde nije reč o nagradi, već o umetničkoj reči koja je malo kome potrebna. Plašim se da će se nevolje umnožiti i da će pisci još brže gubiti svoj ugled i uticaj. Uvek je duhovnost poražena u potrošačkom vremenu. Ušli smo u doba nečitanja i praznine. Pesnike zamenjuju pevači - kaže, za "Novosti", Vuksanović.

"KRIVCI" Katarina Frostenson i Žan-Klod Arno Foto AP

Po ocenema kulturnih poslenika iz celog sveta, aktuelna kriza u Švedskoj akademiji ozbiljno je uzdrmala ionako narušenu reputaciju Nobelove nagrade. Poslednjih godina nizale su se optužbe o "politizaciji nagrade", "nepoznatim dobitnicima" koji su se vraćali u zaborav odmah posle ceremonije, laureatima čija su dela sumnjivog kvaliteta... Pokrovitelj Akademije, švedski kralj Karl Gustav, najavio je "ozbiljne reforme", ali i "modernizaciju statuta". Akademici će, kako je najavljeno, ovo odlaganje iskoristiti da obnove članstvo, ali i preispitaju dosadašnji model rada. Na jesen 2019. očekuje ih najveći ispit - proglašenje dva dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

Kako je saopšteno, Nobelove nagrade u ostalim kategorijama za 2018. biće dodeljene uobičajenim redosledom.

PROGNOZA Tekst iz "Novosti" od 29. aprila

BEĆKOVIĆ: NAJVIŠE OŠTEĆENA HILARI

NOBELOVU nagradu su ukinuli unazad dve-tri godine. Dobro je da se ove godine odmorimo od novog nobelovca. Najviše je oštećena Hilari Klinton, jer je ona bila najozbiljniji kandidat sa svojom knjigom - kaže Matija Bećković.

TEŠIĆ: PONIŠTEN SMISAO KNjIŽEVNOSTI

POŠTO su Nobelovu nagradu počeli dobijati i "rokeri", onda je logično da se zapitamo kome i čemu ona služi. Sa druge strane, to nekad najveće književno priznanje poslednjih decenija uglavnom se dodeljuje iz političkih razloga, što poništava smisao književnosti kao samostalne i slobodne umetnosti. Kako se krenulo s tim književnim nagradama od svetskog značaja, ne bih se iznenadio kad bi njom bio ovenčan i neki visoki oficir NATO ako bi se dosetio da, na primer, napiše dva-tri kraća romana - kaže Milosav Tešić.