Seobe Srba kao inspiracija

CELA večnost, a reč je o 26 godina, protekla je između poslednje i predstojeće izložbe dela Miloša Šobajića (73), u Novom Sadu. Reprezentativna postavka slika i instalacija pod jedinstvenim naslovom "Bežanje i gušenje" biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti, u petak 27. aprila.

PROČITAJTE I:Značaj Matice

Novosadska publika imaće privilegiju da vidi Šobajićevih 19 monumentalnih slika, jednu instalaciju dugačku sedam metara i dva video-rada. Ovom izložbom umetnik daje lični doprinos ovogodišnjem jubileju, 100-godišnjici od prisajedinjenja srpskih oblasti Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.

- Ponosan sam što sam ušao u kontekst obeležavanja tako značajnog istorijskog događaja - rekao je u utorak Šobajić, za "Novosti", pošto smo ga nakratko prekinuli u velikom poslu: postavljanju slika za izložbu u novosadskom Muzeju savremene umetnosti.

Jedan od naših najznačajnijih likovnih umetnika ističe da su njegove slike inspirisane istorijom srpskog naroda, uz ostalo i Velikom seobom pod Arsenijem Čarnojevićem.

- Drago mi je što mi je usred ovog haosa i opasnosti od eksplozije sveta omogućeno da priredim izložbu upravo na temu seoba - dodaje na kraju umetnik.

Gledajući slike koje govore o svim seobama, počevši od Adama i Eve, prognanih iz raja na ovu paklenu planetu, pa preko naših progona, pogroma, oluja i odlazaka sa svojih pragova u nešto neizvesno, do bežanja pred bombama u Siriji, nemoguće je ne prisetiti se reči istoričara umetnosti Dejana Đorića:

- Miloš Šobajić otvara ono tako interesantno polje delovanja između tradicije i avangarde, slika i objekta. Njegov je opus zapravo u znaku potrage za novim telom i novom uspravnošću - rekao je svojevremeno Đorić.

PET DECENIJA U ATELjEU

UMETNIČKA karijera Miloša Šobajića traje bezmalo pet decenija, tokom kojih je imao više od 80 samostalnih izložbi i bio deo više od 420 grupnih postavki širom sveta. Rođen je 1945. godine u Beogradu, gde je završio Likovnu akademiju. Od 1972. živi i radi u Parizu, mada voli da kaže da nikada nije napustio domaću likovnu scenu. O njemu je napisano pet monografija koje su objavili izdavači u Parizu, Beogradu, Londonu, iz pera Alena Žufroa, Petera Handkea, Edvarda Luisa Smita.