Jubilej „Odiseje”: Monumentalni spektakl o čovečanstvu

POLA veka kultnog filma “2001. Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, obeležiće i ovogodišnji Kanski festival - specijalna projekcija zakazana je 12. maja, na isti dan kada je ovo remek-delo naučne fantastike 1968. doživelo premijeru. Kako su najavili organizatori 71. festivala, programu će prisustvovati ćerka velikog majstora “pokretnih slika”, koji je svetskoj kinematografiji ostavio antologijska ostvarenja.

Pre ovog događaja, odavanje počasti Kjubrikovom ostvarenju, koje je unelo revoluciju u naučnu fantastiku dugometražnih filmova, 8. aprila započeo je Nacionalni muzej avijacije i astronautike u Vašingtonu, velikom izložbom koja je reprodukcija slavne spavaće sobe iz “Odiseje u svemiru” - ona je nameštena identično, i publika može da prošeta prostorijom od 80 kvadratnih metara, u kojoj na kraju filma doktor Dejvid Bouman stari pre ponovnog rođenja. U sobi nedostaje samo crni monolit, a reprodukcija impresionira napadnom svetlošću kakvu je Kjubrik imao u filmu.

PROČITAJTE JOŠ: Spektakl za kraj

Jedan od najvažnijih i najuticajnijih reditelja svih vremena, koji je u istoriju filmske umetnosti ušao delima “Ubistvo - Uzaludna pljačka”, “Staze slave”, “Spartak”, “Lolita”, “Doktor Strejndžlav”, “Isijavanje”, “Paklena pomorandža”, “Beri Lindon”, “Bojev metak”, “Širom otvorenih očiju”..., ostao je upamćen i po izuzetnim književnim adaptacijama. I svoju “Odiseju u svemiru” snimio je po bestseler priči “Stražar” iz 1964. britanskog pisca Artura Klarka, sa kojim potpisuje i scenario. Izvorno, planirana kao pokušaj “ozbiljne naučne fantastike”, ova saradnja sa piscem koji je išao ispred svog vremena, prošla je kroz mnoge faze - od čistog trilera do nezamislivih poigravanja sa ljudskim razumom. Na kraju, Kjubrik je ovim filmom napravio mračnu viziju čoveka u mehanicističkom svetu, i monumentalni spektakl sa bogatstvom očaravajućih snimaka. Uspeo je da premaši sva očekivanja, i da nam ostavi prvu međuzvezdanu raspravu o čovečanstvu, od evolucije čoveka do vanzemaljaca.

Stenli Kjubrik / Foto Promo

Snažna, uzbudljiva drama o sukobu čoveka i mašine, i zapanjujuća igra muzike, pokreta, i do tada neviđenih specijalnih efekata na filmu, donela je Kjubrikovom ostvarenju tri Oskara (nominovano je za sedam), četiri nagrade BAFTA..., i doživelo je ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. “Odiseja u svemiru”, čudesno komponovana priča gotovo bez dijaloga, sa Danijelom Rikterom, Vilijamom Silvesterom, Kirom Đulijem, Garijem Lokvudom, Daglasom Rejnom, Margaretom Tizak u glavnim ulogama, snimljena je sa budžetom od deset i po miliona dolara, a na bioskopskim blagajnama širom sveta zaradila je pet puta više, blizu 57 miliona dolara.

Za svetske kritičare, koji su je proglasili najboljim filmom naučno-fantastičnog žanra svih vremena, “Odiseja u svemiru” ostala je i Kjubrikovo najenigmatičnije ostvarenje, filozofska drama koja otvara brojna pitanja o budućnosti čovečanstva.

PROČITAJTE JOŠ: Riznica našeg nasleđa

MOĆNI ORATORIJUM

KJUBRIKOVO delo ostalo je upamćeno i po upotrebi muzike - pshihodelični, dramatični, uznemirujuće moćni oratorijumi kompozitora Đerđa Ligetija oživljava i dramatizuju kadrove kosmičke odiseje, dovodeći atmosferu do usijanja u poslednjoj četvrtini filma, ili u nekoj drugoj ravni postojanja. Na kraju “Odiseje”, astronom Dejvid Boumen, jedini koji je preživeo fatalnu misiju ka Jupiteru, iznova se transformisan rađa u nekoj sasvim drugoj ravni postojanja kao unapređeno ljudsko biće, Dete-Zvezda, vraćajući se na Zemlju, spreman za sledeći skok vrste na evolutivnoj lestvici.

LEGENDARNA EPIZODA PRAČOVEKA

I PRVA scena “Odiseje” sa čovekom iz praistorije ušla je u legendu, i tokom proteklih 50 godina postala simbol koji se koristi u najraznovrsnijim marketinškim kampanjama. Film počinje epizodom kada čovekovi preci - majmuni nailaze na čudan monolit. Zbog uticaja monolita pračovek gleda Mesec, shvata da kost mrtve životinje može da upotrebi kao oruđe, ali i kao veoma opasno oružje kojim će ubiti jednog svog srodnika. Posle toga sledi preskakanje milenijuma, koje je Kjubrik napravio jednim od najneverovatnijih rezova ikada viđenih na filmu, do vremena kolonizacije svemira, da bi na kraju ovaj monolit astronauta Bonmana odveo u nepoznata svemirska prostranstva, možda čak i do besmrtnosti. Mnogo godina kasnije, sličan monolit je pronađen na Mesecu, dok je svemirski brod “Otkriće” na putu ka Jupiteru. Samo inteligentni kompjuter HAL 9000, koji upravlja brodom, zna šta je njegova prava misija.