MSU: Deca vole da istražuju, strance zanima jugo kontekst

Muzej savremene umetnosti tokom pet meseci posetilo je oko 80.000 ljudi, a u muzeju su posebno ponosni što već imaju dečji i omladinski klub, jer, kako primećuju, deca vole da istražuju, a strance opet više zanima jugoslovenski kontekst, posebno socijalistički modernizam i avangarda sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka.

Posetioci se, međutim, najviše zadržavaju na prvom nivou, gde su predstavljeni buržoaski modernizam i socijalna umetnost i to delima Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Save Šumanovića.

Renovirana zgrada Muzeja savremene umetnosti otvorena je 20. oktobra 2017. godine, nakon što je 10 godina bila zatvorena za javnost, i to otvorena je izložbom "Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti" sa više od 300 dela koja su obeležila period od pocetka 20. veka do danas.

Kustoskinja Una Popović kaže da imaju posetioce svih generacija i programe za svakog od njih, ali kao primarnu ulogu sebi su postavili edukaciju mladih.

Tako je u okviru organizovanih vođenja kroz Muzej savremene umetnosti prošlo oko 700 osnovaca, 1.600 srednjoškolaca i 450 studenata.

"Imamo dečji i omladinski klub, kroz koji usmeravamo decu i mlade šta da pogledaju, kako da promišljaju ižlozena dela i nastojimo da ih zainteresujemo za umetnost", rekla je Popović Tanjugu.

Primećuje da deca vole da istražuju i pronalaze različite uglove posmatranja umetničkih dela, obraćaju pažnju na materijale, a umetnost s početka 20. veka im je veoma zanimljiva, jer je u pitanju figurativno slikarstvo i naturalistički prikaz stvari koje prepoznaju.

"Što se tiče neovangardne i konceptualne umetnosti, malo je drugačije, ali je istovremeno primamljivije srednjoškolskoj deci koja studioznije posmatraju tu novu medijsku umetnost i video art. Mnogo su im složenije stvari, ali i mnogo razumljivije usled svih mogućnosti koje ta umetnost koristi", rekla je Popović.

Svakog četvrtka organizuju se projekcije avangardnih i eksperimentalnih filmova.

Do sada je bio predstavljen Zoran Popović sa "Borbom u Njujorku" iz 1976. i "Portret moje majke" Milice Tomić iz 1999. godine, a u aprilu na programu će biti ostvarenja Želimira Žilnika.

Popović naglašava da svako ko dođe u Muzej savremene umetnosti ima utisak da sama postavka funkcioniše sa zgradom i da zgrada progovara kroz postavku.

"Ta situacija obostranog promišljanja arhitekture u službi postavke i obrnuto, jeste ono što obuzme posetioce. Oni kroz čitavu zgradu promišljaju odnos između arhitekture i izložbe", istakla je Popović, ukazavši na specifičnost arhitekture zdanja na Ušću.

Prema rečima kustoskinje, posetioci se najviše zadržavaju na prvom nivou gde je predstavljen buržoaski modernizam i socijalna umetnost i gde su izložena dela Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Save Šumanovića.

Pažnju privlači i konceptualna umetnost - dela Neše Paripovića, Marine Abramović, Raša Teodosijevića, Zorana Popovića...

Popović je zapazila i da veliki broj stranaca dolazi u Muzej.

"Vidim da su jako naviknuti na muzeje moderne i savremene umetnosti i jako se dobro situiraju u samom muzeju. Pre svega su oduševljeni arhitekturom i kada ih vodim kažem im da obrate pažnju na arhitekturu jer je biser modernističkog arhitektonskog delovanja", rekla je kustoskinja koja stranim posetiocima posebnu pažnju skreće na činjenicu da je reč o postavci jugoslovenske umetnosti.

Popović za septembar najavljuje izložbu dela Ilije Šoškića, a za sledeću godinu veliku međunarodnu izložbu nemačke umetnosti, dok Marinu Abramović očekuju u drugoj polovini 2019.

U Salonu MSU 30. marta se otvara izložba "Nacrt, orjentisanje u savremenoj novomedijskoj umetničkoj praksi", a u Legatu Čolaković do 2. aprila može se pogledati postavka inostrane grafike iz zbirke MSU pod nazivom "Ishodište matrice".