Ne tako slatka ptica mladosti

Surova priča o neobičnoj devojčici i dečaku delinkventu je samo okvir u koji je dramaturg Mladen Popović (1953-2014) smestio ideju o dve mlade ptice sa slomljenim krilima, koje, od samog početka, nemaju šansu da se prilagode konvencionalnom svetu. Maslačak je devojčica sa ograničenom moći rasuđivanja, i sa slabom moći socijalnog prilagođavanja, usled čega je usamljena na ljuljašci, koju nadgleda njena mama iz kuće. Retard je dečak, siroče, koji spoljašnjom surovošću pokušava da prikrije suštinsku želju da ga neko voli i da nekome pripada. Njih dvoje, u fragmentarnoj priči pored ljuljaške, prožive čitav jedan život, koji bi bio neka, uprkos iskakanju iz "normalnog", ljubavna priča, da Maslačak nema poseban kraj za svog jedinog druga...

Mlada Bojana Đurašković je devojčicu Maslačka prikazala gotovo bez reči, sa odličnim izborom dečjih pesmica, koje peva disonantno i bez pravog shvatanja smisla tih stihova, odreda surovih, kao što su Andersenove bajke. Njen izbor neverbalnih sredstava da prikaže ono što iznutra pokreće posebnost, neusklađenost ovog nevoljenog deteta je filigranski, sa vrlo malo spoljašnjeg (čerečenje mede-igračke) dodatka unutrašnjoj radnji. Čitavu jednu psihodramu gradi Đuraškovićeva, naoko potpuno realističkom glumom, a, u naličju svesnog, gradirajući napetost, koja raste iz straha od napuštenosti i samoće... Do trenutka kada, odlazeći u dečji dom iz majčine kuće, podiže ciglu iznad prebijenog, ranjenog, uništenog jedinog druga, da ga, opet kao ranjenu pticu, oslobodi i zadrži zauvek...

PROČITAJTE JOŠ: Veliki praznik svetskog plesa u Sava centru

Mirjana Karanović je, iskusnim ritmovanjem radnje, uspostavila partituru njihovih dolazaka i odlazaka, tako da je ova mučna radnja rasla, praćena lepim trenucima ispovesti i humora.

Bojani Đurašković, kojoj je "Maslačak i Retard" diplomska predstava, srčano je "sparingovao" Dimitrije Stajić, u ulozi dečaka Retarda. Vrlo neobičnog izgleda, ekspresivan na sceni, Stajić je muku napuštenog početnika-kriminalca i dilera, a onda i žrtvu seksualnog nasilja odraslih, odigrao iskreno, čestito i sa velikim žarom. Tokom budućeg života ove duodrame (Teatar "Puls", Lazarevac), glumačko iskustvo će ispuniti pukotine nedostatka životnog iskustva mladog glumca u ovoj teškoj roli.

Kod Bojane Đurašković toga nije bilo. Njena igra je bila ujednačena, promišljena i dobro organizovana oko preteškog zadatka, koji nameće ovaj inkluzivni tekst.