KVORUM KOČI UNIVERZITET: Tek posle štrajka glađu Dušan Glišović izabran za redovnog profesora filološkog fakulteta

PRIZOR kako vanredni profesor na Katedri za germanistiku Dušan Glišović, na klupi u holu Filološkog fakulteta štrajkuje glađu jer ne može da ostvari zvanje redovnog profesora (zato što dva puta nije bilo kvoruma na Nastavno-naučnom veću koje o tome odlučuje), uznemirio je i potresao javnost. Ali, izgleda, i savest onih koji su ga dotle doveli, pa je ova njegova dramatična odluka donela pozitivan rezultat.

Na pitanje "Novosti" zašto je ovaj njegov drastičan postupak bio neophodan da bi se ispoštovalo nešto što je elementarno poštovanje propisa, profesor Glišović kaže:

- Na sednicama Nastavno-naučnog i Izbornog veća Filološkog fakulteta, zbog nedostatka kvoruma, kritikovao sam izostanak kolega, a onda i najavio štrajk glađu prvog dana letnjeg semestra, 26. februara - objašnjava sagovornik. - Kako je naredna sednica bila zakazana za 7. mart, nameravao sam da dotle i štrajkujem. Ali posle pozitivnog odjeka u medijima, cilj da se skrene pažnja na ovaj gorući problem bio je ispunjen. Na sednici Veća Filološkog fakulteta toga dana bilo je kvoruma: pored mnogih drugih tačaka koje su tavorile, doneta je i jednoglasna odluka o raspisivanju konkursa za mesto redovnog profesora za predmet Nemačka književnost.

Tome je, kako kaže, doprinelo i ljubazno pismo dekana, profesora Ljiljane Marković, upućeno svim članovima Veća. Štrajk glađu, međutim, imao je i cilj da ukaže na širi problem koji ugrožava naše visoko školstvo.

- U danima "štrajkovanja" kolege sa mog i drugih fakulteta dolazile su da me podrže i da pričaju o svojim gorikim iskustvima u napredovanju upravo zbog famoznog kvoruma. Ispostavilo se da je, maltene, višemesečno čekanje na sednicu s kvorumom postalo normalna stvar. To se dešava već decenijama i predstavlja omču o vratu fakulteta i Univerziteta. Ovakvo stanje nepovoljno deluje na nastavnike i saradnike, naročito na one koji su predani nauci i savesno drže nastavu.

Obično se iza akademskih sporova pojedinca sa institucijom krije lični sukob ili animozitet, smatra naš sagovornik, što sa njim nije bio slučaj:

- Sa zadovoljstvom mogu da kažem da u tom smislu nemam neprijatelje. Možda i zato što nisam član nikvih komisija koje odlučuju o novcu ili unapređenju. Pojedinci, koji su i sami prošli torturu čekanja na kvorum, ne vide zbog čega bi oni potom redovno dolazili na sednice.

Drastičan potez kojim je ukazao na problem kvoruma u radu Fakulteta, nada se da će podstaći nadležno Ministarstvo i Rektorat da se pooštri odredba u Statutu Beogradskog univerziteta koja govori o "pravima i obavezama zaposlenih" i da se u tom pogledu samo primenjuje "zakon kojim se uređuje rad":

- Statut Filološkog fakulteta ide korak dalje i prisustvo sednicama Veća određuje kao "radnu obavezu", ali ni jedan ni drugi pravni akt ne govore o posledicama kršenja radnih obaveza - objašnjava profesor. - Zakonsku odredbu bi trebalo tako urediti da oni koji ignorišu učešće u radu fakultetskih tela i ne drže nastavu, ali i dekan koji to ne sprečava, snose ozbiljne posledice. Bilo bi egoistično sa mojim imenovanjem u zvanje redovnog profesora da prestanem sa nastojanjem da se stvari promene nabolje. Tu obavezu osećam prema mnogim mladim kolegama, koje su mi zahvaljivale što sam na posredan način progovorio i u njihovo ime.