Rudiger Zuhsland: Nacisti su imali fabriku snova

U INTERNACIONALNOM takmičarskom programu "Granice" 46. Festa, nagrada žirija za najbolji film pripala je izuzetnom dugometražnom dokumentarnom ostvarenju "Hitlerov Holivud", nemačkog autora Rudigera Zuhslanda, koji je oduševio i festivalsku publiku.

Reč je o dokumentarcu koji prvi put prikazuje najmračniju i najdramatičniju epohu u istoriji nemačkog filma, period između 1933. i 1945. godine, kada je proizvedeno više od hiljadu dugometražnih filmova.

- Filmska industrija u nacističkoj Nemačkoj bila je državni, strogo cenzurisani projekat, a u isto vreme ona je želela da bude prihvaćena kao nemačka "fabrika snova" - kaže Zuhsland, poznati berlinski novinar, predavač i pisac u oblasti filma, koji je angažovan i kao selektor programa na filmskim festivalima "Manhajm-Hajdelberg" i "Ludvigshafen".

Rad na dokumentarcu koji nam osvetljava kako je firer sa svojim saradnicima filmskom propagandom uticao na svoj narod, trajao je dve i po godine.

- Hitler i njegov ministar propagande Gebels želeli su da stvore "novi Holivud", zato što je film najubedljiviji način stvaranja iluzije, i mislim da je ceo taj režim nacista pravljen kao veliki film - obećavan je srećan kraj, pun nade, i ljudi su jurili u bioskope zato što je tu bilo mnogo prijatnije nego u realnosti. To je bila njihova paralelna stvarnost, koja je i veoma opasna - objašnjava Zuhsland, ističući da su nacistički filmovi poručivali da je laž opravdana i da postoje dobre strane obmane, što kao fenomen vidimo i u dokumentarcima Leni Rifenštal, u kojima je firer glavna zvezda.

GEBELS KAO KLASIKA

NA pitanje šta je ono najvažnije što možemo da naučimo iz njegovog filma, Rudiger Zuhsland kaže:

- I danas se ljudi pitaju, kao i nekada u prošlosti, šta smeju a šta ne smeju glasno da kažu. Jer živimo u vremenu nepisanih pravila, i naše novo doba postistine ne vodi računa o činjenicama. Zato se i sada često može čuti da je Gebels, zapravo, pobedio, jer njegov mehanizam i dostignuća u propagandi važe i danas, upražnjavaju se, samo su u funkciji krupnog kapitala, a ne rasne ideologije, iako ni rasna ideologija nije bila bez povezanosti s kapitalom. Gebels je vrhunska klasika u oblasti propaganda, treba je proučavati da bismo bolje razumeli šta nam se dešava.