Goran Bogdan: Moramo se pogledati u ogledalu

POSLE filmova "Metastaze" i "Ljudožder vegetarijanac" koji su prethodnih godina prikazivani na Festu, jedan od najcenjenijih hrvatskih reditelja, Branko Šmit, ušao je u Glavni takmičarski program 46. festivala dramom "Agape".

Ova priča o pedofiliji, homofobiji, malograđanštini..., mogla bi da označi Šmitovu provokativnu trilogiju koja je snažna kritika današnjeg, posleratnog hrvatskog društva. O tome, kao i o glavnom junaku koga igra, svešteniku - homoseksualcu, za "Novosti", govori glumac Goran Bogdan.

Pročitajte još: Jug Radivojević: Doba pohlepe i sujete

- Film, kao i sve druge umetnosti mora da provocira i da se bavi društvenom stvarnošću, jer sve što problematizuje nalazi se oko nas. U filmu "Agape" nema ničega što ne postoji u svakidašnjici koju živimo, i mislim da je dobro što hrvatski filmovi hrabro otvaraju i one mračne, tabu teme koje bi se radije "gurnule pod tepih", kao što su pedofilija u crkvi, homoseksualna ljubav, tinejdžersko nasilje - kaže Bogdan, jedan od najpopularnijih glumaca u regionu, čija je internacionalna karijera još upečatljivija od ove na "domaćem terenu".

Pročitajte još: Kornel Mundruco: Verujem da će doći renesansa

* Tema kojom se bavi "Agape" je i vrlo "klizava", ali film se sjajno izborio sa svim zamkama. Šta je ono na čemu ste vi, koji ste ga radili, najviše insistirali?

- Moram pre svega reći da je Branko Šmit na ovom filmu radio pune četiri godine, da je scenario imao čak sto osamdeset verzija, i da sam ja, iako ne od samog početka, dosta bio uključen u ceo proces rada. Mi nismo želeli da do kraja pokažemo odnose među glavnim protagonistima, tako da "Agape" nije samo priča o pedofiliji, niti samo o homofobiji, nego je možda i o nečem sasvim trećem, uz svu kritiku današnjeg malograđanskog okvira hrvatskog društva koju nosi. Zato smo i hteli da sva ta pitanja ostavimo otvorenim, i bili smo svesni tog riskantnog poteza.

* Igrate Mirana, mladog sveštenika koji potiče iz siromašne porodice, i kome je crkva sve. Da li je hrabro što ovaj film ne staje "ni na čiju stranu", jer ga na kraju filma vidimo kao tragičnog junaka?

- Mi smo pokušali, koliko je god to moguće, da uđemo pod njegovu kožu, da pokažemo tu ličnu dramu mladića iz niže klase, koji istovremeno ratuje sa svojim porodičnim i kulturnim nasleđem, društvom, i sa vlastitom emotivnom i seksualnom potrebom. U tim slojevima, "Agape" nam pokazuje da, ako si na bilo koji način drugačiji, ovo društvo te poništi. Niko ne sme biti drugačiji, svi moramo biti jednaki, pa i u mržnji, u predrasudama, klaustrofobiji. Naravno da je bilo dosta hrabro ne osuđivati samo pedofoliju, nego govoriti i o društvenom kontekstu u kojem se ona događa, ali nama je bio cilj da otvaramo i ta pitanja, i da se svi pogledamo u ogledalu ko smo i kakvi smo.

* Da li je lik Mirana možda i vaša najsloženija i najriskantnija uloga do sada?

- Celu karijeru sam čekao ovakvu ulogu, ali na početku, kad sam je prihvatio, bila je za mene kao ulazak u ambis. Ne bih bio iskren ako ne bih rekao da se nisam pomalo plašio i da nisam imao zazora. Jeste da sveštenike Katoličke crkve sve češće javno optužuju za pedofiliju, ali sam s druge strane i svestan gde živimo, u kakvom ambijentu, i kakvi smo. Najveći zazor imao sam zbog moje porodice, roditelja, ali je onda pobedila moja želja za budem iskren i hrabar u onom što radim. Miran je kompleksan lik, posvećen je veri, ima ugleda, i nije zao čovek. S druge strane, igra igrice, vozi motor, druži se s mlađima od sebe, i moralno i pravno je pedofil. Nije mi, dakle, bilo lako, mnogo sam morao da se borim, ali upravo su ovakve uloge i najveći izazov za glumca, i najveće zadovoljstvo.

* Radnja filma događa se na periferiji Zagreba, među doseljenicima koji imaju svoje zatvorene krugove i pravila ponašanja. Koliko je taj depresivni Zagreb daleko od onog nekadašnjeg?

- Svi veliki gradovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije izgubili su građanski ambijent i kulturu koju su imali pre devedesetih godina, i to jeste tužno. Danas je najveći problem i Zagreba, i Beograda, i ovog čitavog prostora to što najobrazovaniji mladi ljudi, intelektualci građanskog vaspitanja i manira, i dalje masovno odlaze odavde u potrazi za nekim boljim životom, a upravo su oni ta snaga koja bi ovde mogla da napravi dobre promene. Mi u filmu "Agape" otvaramo još dve važne teme - crkveni vrh koji zataškava pedofiliju, i spregu korumpirane crkve i politike, što se lako ostvaruje između ostalog i zahvaljujući tim konzervativnim, "zemljačkim" krugovima.

VOLIM ULOGU U "SENKAMA"

UŽIVATE veliku popularnost u Beogradu, zahvaljujući i seriji "Senke nad Balkanom", u kojoj igrate Mustafu Golubića.

- Volim tu ulogu, i nadam se da će je biti i u drugoj sezoni "Senki nad Balkanom", iako o tome ne znam ništa konačno. Mustafa Golubić bi trebalo da bude u njoj, jer je poginuo tek 1941. Inače, jako volim srpski film, pogotovu crni talas. Imao sam priliku da na prošlogodišnjem Kanu upoznam Oliveru Katarinu i da se družim sa njom. Klanjam se veličinama kao što su Aleksandar Saša Petrović, Makavejev i ostali velikani tog perioda, i jako ih poštujem.