Rušenje „Ikarusa”

Napori radi očuvanja našeg nasleđa su vitalna veza sa kulturnim, obrazovnim, estetskim, inspiracijskim tekovinama - svime što nas čini onim što zaista jesmo. Negovanje kulturnog nasleđa čuva identitet društva i zbog toga je prioritet svake kulturne politike. A uništenje nasleđa ujedno predstavlja razaranje najviših vrednosti i tekovina zajednice. Na nesreću, danas smo svedoci frapantnog urušavanja kulturnog nasleđa, najviše vidljivog na planu arhitekture.

Skoro dve godine od rušenja baraka u beogradskoj Savamali, bezazlen “slučaj Hercegovačka” i dalje predstavlja predmet interesovanja medija. Ali postoji bojazan da će drugo, značajnije rušenje, proći manje zapaženo. Iako je 2015. Komisija za urbanizam Beograda zauzela stav da treba sačuvati istorijski vrednu upravnu zgradu prve srpske fabrike aviona “Ikarus” u novobeogradskoj Gramšijevoj ulici, nedavno je izdata građevinska dozvola za rušenje ove izuzetno značajne zgrade. Ono što saveznici nisu uspeli da unište tokom bombardovanja 1944. biće srušeno zbog privatnog interesa. Na mestu upravne zgrade “Ikarus” biće sagrađeni stambeno-poslovni sadržaji. Ali šta predstavlja zgrada “Ikarus”

Kompleks “Ikarus” je bila fabrika aviona u kojoj je do Drugog svetskog rata proizvedeno čak 477 letelica, razvijeno devet prototipova aviona domaće konstrukcije i osam tipova na osnovu kupljenih licenci. Posle rata, tu je proizvedeno oko 12 tipova aviona, što govori o tadašnjoj snazi naše avio-industrije. Ovu arhitektonski i skulptorski vrednu zgradu projektovao je poznati zemunski arhitekta, austrijski đak Franjo Jenč (1867-1967), autor velelepnih zemunskih palata stila secesije koje gradu daju prepoznatljiv istorijski karakter. Jenč je objekat “Ikarus” projektovao u kod nas retko viđenom art-deko stilu, sofisticiranih spoljašnjosti i enterijera, što ga čini jedinstvenim u našoj arhitekturi. Iznad ulaza, nalazi se dragocen reljef Ikara u letu. Ali ko ruši vredan arhitektonski spomenik i zbog čega?

Na pozivnom konkursu zatvorenog tipa za rešenje stambeno-poslovnog objekta na mestu kulturnog spomenika upravne zgrade “Ikarus”, prva nagrada je dodeljena timu profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na čelu sa dekanom fakulteta, profesorom Vladanom Đokićem. Umesto da pažljivo gradi reputaciju i štiti ugled Arhitektonskog fakulteta, vođa autorskog tima dekan Đokić je zbog opskurnog interesa investitora založio ugled akademske institucije na čijem čelu se nalazi, radi izgradnje trivijalnog, arhitektonski potprosečnog, bezidejnog objekta viđene estetike, na mestu srušenog jedinstvenog spomenika nacionalnog kulturnog nasleđa. Načinjena šteta je nemerljiva i nenadoknadiva. Još teže pada saznanje da je učinjena od predstavnika “elite” srpske arhitekture, onih koji bi trebalo da budu na prvoj liniji čuvanja i odbrane naših kulturnih vrednosti.